Evropska unija menja politiku prema nuklearnim elektranama

Srbija | Svet | Nuklearna energija

Foto: Unsplash / Mick Truyts

Nuklearne elektrane su drugi najveći izvor električne energije u Evropskoj uniji, odmah posle elektrana na fosilna goriva, sa čak 26 odsto proizvedene energije. U Evropskoj uniji trenutno se nalazi 106 aktivnih nuklearnih reaktora koji ukupno proizvode 765.337 GWh, a više od 50 odsto ukupne nuklearne energije proizvodi se u Francuskoj – čak 399.011 GWh.

Ipak, novi Evrostatovi podaci pokazuju da je od 2006. godine proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama opala za 16,3 odsto. Jedan od glavnih uzroka je trajno gašenje osam nuklearnih  reaktora u Nemačkoj u 2011. godini, a plan je da do 2022. godine ova zemlja zatvori i preostalih 9 nuklearnih elektrana.

Tako će Evropska unija u narednih godinu dana ostati bez nemačkih nuklearnih elektrana koje trenutno proizvode 75.071 GWh i imaju udeo od  9,8 odsto u proizvodnji električne energije u EU. Sa druge strane, Italija je već zatvorila sve svoje nuklearne elektrane.

Belgija, Nemačka, Španija i Švajcarska postepeno gase nuklearne elektrane sa krajnjim rokom do 2030. godine, kada bi sve trebalo da budu zatvorene. Mnoge druge evropske zemlje, među kojima je i Srbija, nemaju nijednu nuklearnu elektranu, a i otvoreno se protive ovom vidu proizvodnje energije.

Zašto dolazi do gašenja nuklearnih postrojenja u EU?

Poznato je da nuklearne elektrane koriste uranijum, izuzetno opasan metal, kao gorivo prilikom nuklearne fisije (razdvajanja atomskog jezgra). Uranijum je relativno čest metal u stenama širom sveta, ali je uranijum U- 235, koji se koristi u nuklearnim elektranama, znatno ređi i neophodno ga je dodatno obraditi pre upotrebe u elektranama.

Skladišta uranijuma U-235  raspoređena su na svih pet kontinenata sa Rusijom na čelu u kojoj se nalazi 19,8 odsto ukupnog uranijuma. Sledi Kazahstan sa 19,6 odsto, Niger sa 15,3 odsto, dok su ostale države bogate uranijumom Australija, Kanada i Namibija.

Budući da ga ima u ograničenim količinama, uranijum spada u neobnovljivi izvor energije, a kako je cilj Evropske unije da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine, akcenat se sve više stavlja na obnovljive izvore energije.

Veliki problem predstavlja odlaganje radioaktivnog nuklearnog otpada koji se uglavnom skladišti u privremenim postrojenjima i ne postoji trajno rešenje njegovog bezbednog odlaganja.  Poznato je da se uranijum raspada na alfa čestice što ga čini radioaktivnim, pa izlaganje velikim količinama uranijuma može izazvati rak kostiju, jetre i pluća kao i oštećenje bubrega.

Postoji i zabrinutost zbog moguće zloupotrebe nuklearnih tehnologija i širu upotrebu nuklearnog oružja, kao i zbog eventualnih terorističkih napada na nuklearna postrojenja. Istorija je takođe pokazala da su nesreće u nuklearnim elektranama, poput one u Fukušimi i Černobilju, i te kako moguće.

Milena Maglovski