EU uvodi naknadu za plastiku koja se ne reciklira od 800 evra po toni

Foto-ilustracija: Pixabay

U sklopu fonda Evropske unije namenjenog „ozdravljenju“ ekonomije nakon pandemije koronavirusa, vrednom 750 milijardi evra, između ostalih instrumenata i mehanizama za zaštitu životne sredine, osmišljena je i naplata plastičnog otpada koji nije recikliran, i to u iznosu od 0,8 evra po kilogramu, odnosno 800 evra po toni. Ona bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2021. godine.

Naknada nije definisana kao porez, već doprinos budžetu Evropske unije čiji je cilj da članice recikliraju veće količine plastike.

Novac će, dakle, ići Evropskoj komisiji, umesto vladama koje ga skupljaju.

U dokumentu, objavljenom 21. jula, ističe se da zemlje neće biti obavezne da uvedu ovu meru, već će imati slobodnu volju da odaberu druge načine kako bi prikupile neophodna sredstva za zajednički budžet Unije.

Prihod od nameta biće namenjen otplaćivanju kredita potrebnog za finansiranje privrednog oporavka. Ukupna vrednost Evropskog plana oporavka iznosi 1,85 milijardi evra.

S obzirom na to da prikupljeni iznos od nereciklirane plastike neće stajati na raspolaganju industriji upravljanja otpadom za unapređenje infrastrukture za reciklažu, već Komisiji, recikleri su digli glas protiv najavljenog propisa. Očekuje se da će se u bužet Evropske unije ovim putem sliti između 6 i 8 miliona evra godišnje, što – prema njihovom mišljenju – znači između 6 i 8 miliona evra manje za inovacije, mašineriju i eko-dizajn proizvoda koji su značajni za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji.

Kako bi dodatno uvećala količinu dostupnih sredstava, zajednica će, prema najavama, potencijalno proširiti i shemu trgovine emisijama, i to na avijaciju i brodarstvo.

Jelena Kozbašić