EU ulaže 100 milijardi evra za pravednu tranziciju ka klimatskoj neutralnosti

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

U decembru 2019. godine, Evropska komisija je predstavila Evropski zeleni dogovor kojim je zacrtala da bude prva klimatski neutralna zajednica zemalja do 2050. godine. Kako bi ostvarila taj naum, neophodna su ulaganja, te je finansijski okvir za zaokret privrede svetlost dana ugledao u januaru ove godine. Komisija je nedavno odobrila svih 18 zahteva članica Evropske unije za pomoć u pripremi planova za dostizanje klimatske neutralnosti, čime je nastavljen put ka ostvarenju pomenutog cilja.

Zahtevi su podneti u sklopu poziva, objavljenog u februaru, pod okrijem Programa podrške strukturnim reformama.

U okviru mehanizma namenjenog pravednoj tranziciji biće izdvojeno najmanje 100 milijardi evra kako bi se pružila neophodna potpora regionima Evropske unije koji će biti najteže pogođeni privrednom transformacijom i koji imaju manje kapacitete za suočavanje sa novonastalim okolnostima.

Evropska komesarka za koheziju i reforme Elisa Fereira je naglasila da se rad na ispunjavanju Evropskog zelenog dogovora nastavlja i da su klimatske promene i dalje deo naše stvarnosti koji nas pritiska jednakim intenzitetom kao u prošlosti. „Komisija pruža snažan oslonac zemljama članicama kako bi osigurala pravednu tranziciju svih regiona. Ovaj podvig pri Programu podrške strukturnim reformama je važan korak – njime će se ustanoviti planovi, a zemlje članice će imati koristi od ustanovljenog mehanizma. To će osigurati da se prelazak na zelenu ekonomiju odvija pravedno i da nikoga ne ostavi u zaostatku“, kazala je Fereira.

Klimatske promene i uništavanje životne sredine predstavljaju životne pretnje, kako za Evropu, tako i za čitav svet. Kako bi prevazišla te izazove, Evropska unija želi da osmisli strategiju „preoblikovanja“ u savremenu i konkurentnu ekonomiju, koja raspoloživim zalihama raspolaže na odgovoran način. Postulati te strategije jesu:

  • namera da do polovine 21. veka neto emisija gasova sa efektom staklene bašte bude nula,
  • razdvajanje ekonomskog rasta od korišćenja resursa i
  • težnja da nijedna osoba, ili mesto, ne zaostaje za promenama.

U središtu tranzicije ka klimatskoj neutralnosti se nalazi podsticaj efikasnoj upotrebi sirovina i dobara, cirkularna ekonomija, obnavljanje biodiverziteta i smanjenje zagađenja.

Jelena Kozbašić