U petak 22. aprila 2016. godine na Dan planete zemlje u hotelu „Metropol“ u Beogradu održana je konferencija „Serbia Goes Green“.
Konferenciju je otvorio ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić koji je ovom prilikom izjavio da industrijski razvoj, koji podstiče povećanu potrošnju energije, dovodi do ozbiljnih klimatskih poremećaja i elementarnih nepogoda. Kako je istakao, alarmantne su poruke i upozorenja prirode, ali ih i ljudi sve ozbiljnije shvataju, o čemu svedoči i globalni klimatski sporazum koji je postignut krajem prošle godine na konferenciji o klimatskim promenama u Parizu COP 21. Naveo je da je proteklih decenija zelena energija postala obaveza, pre svega u razvijenim zemljama, ali da naš region kasni kada je ova oblast u pitanju.
Prema njegovim rečima, Srbija trenutno ima preko 21 odsto učešća energije iz obnovljivih izvora, a treba da dostigne cilj od 27 odsto do 2020. godine. Proteklih godina u Srbiji su izgrađene elektrane koje koriste energiju iz obnovljivih izvora ukupne snage oko 63MW, a 2015. godine izgrađen je i prvi vetropark u Srbiji koji svedoči o podsticaju izgradnje ovakvih projekata. Podsetio je da svi građani plaćaju zelenu taksu za obnovljive izvore energije kroz račun za električnu energiju, a koja iznosi 0,09 dinara po kWh, odnosno oko 50 dinara mesečno. Istakao je da je u planu razvoj novih projekata iz obnovljivih izvora energije, a u šta će se osim privatnog uključiti i javni sektor. Naveo je da EPS ima u planu realizaciju projekta solarne i vetroelektrane u Kostolcu za šta su obezbeđena finansijska sredstva, dok je izrada projektne dokumentacije u toku.
Gospodin Antić je istakao da je potencijal zelene energije u Srbiji 5,6 Mten, od čega je potencijal biomase 3,3 Mten, dok je ukupna potrošnja energije na godišnjem nivou preko 10 Mten. Podsetio je da je Ministarstvo rudarstva i energetike u 2015. godini dodelilo 6 grantova za projekte iskorišćenja biomase i biogasa, kao i da je nedavno raspisan konkurs za projekte povećanja energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave.
Državni sekretar ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović istakla je da je ovogodišnji Dan planete zemlje značajan zbog potpisivanja globalnog klimatskog sporazuma koji je postignut na konferenciji COP 21, a čiji je cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, prilagođavanje na klimatske promene i dalji razvoj zelenih tehnologija. Dodala je da je Republika Srbija među prvih deset zemalja dostavila ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, kao i da se uskoro očekuje izrada strategije borbe protiv klimatskih promena. Osim toga, izrađen je nacrt zakona o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a već godinu dana radi se na uspostavljanju sistema praćenja podataka iz ove oblasti. Istakla je i da su nedavno usvojene izmene i dopune tri zakona u oblasti zaštite životne sredine kojima je omogućeno osnivanje Zelenog fonda, a koji je neophodan za razvoj projekata u oblasti zaštite životne sredine.
Gospođa Božović podsetila je da se u Srbiji realizuju projekti u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama vrednosti oko 100 miliona evra, a u naredne dve godine planira se realizacija projekata iz ovih oblasti u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu ukupne vrednosti oko 500 miliona evra. Dodala je i da se do kraja 2016. godine očekuje otvaranje Poglavlja 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene bez početnih uslova.
Ambasador Kraljevine Švedske u Beogradu njegova ekselencija gospodin Krister Asp izjavio je da Švedska ima dosta iskustva kada je reč o oblasti zaštite životne sredine, ali i da je aktivan partner Srbije na ovom polju već 15 godina. Dodao je da je saradnja Srbije i Švedske u oblasti zaštite životne sredine fokusirana na vodu, upravljanje otpadom i hemikalije, kao i da je Švedska donirala preko 9,5 miliona evra za ovu oblast u Srbiji. Istakao je da Švedska pruža podršku pregovorima Srbije sa Evropskom unijom za oblast zaštite životne sredine, ali i da će implementacija obaveza biti dugotrajna i skupa. Naveo je da mora biti uspostavljen Zeleni fond za finansiranje ove oblasti, odvojeno ministarstvo za oblast zaštite životne sredine, ali i da je neophodno primeniti iskustva drugih zemalja kada je reč o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Ambasador Indije u Srbiji njena ekselencija gospođa Narinder Chauhan istakla je da je Indija peta po potrošnji energije na svetu, ali da je zelene tehnologije prilagodila svojim potrebama. Kako je navela, u Indiji čak 69,7 odsto energije dolazi iz termoelektrana, zatim slede velike hidroelektrane koje obezbeđuju 14,8 odsto energije, iz obnovljivih izvora dobija se 13,5 odsto potrebne energije, dok nuklearne elektrane obezbeđuju 2 odsto energije. Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, najveći udeo imaju elektrane koje koriste energiju vetra, slede solarne elektrane, biomasa i male hidroelektrane, istakla je gospođa Chauhan.
Konferenciju je organizovala „Color Press Communications“.
S.J.
