Energiju ne koristimo ili je “bacamo kroz prozor”

Iako naša zemlja ima veliki potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE), poput biomase u koju spadaju ostaci ratarske proizvodnje, rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva i šumarstva, oni ostaju neiskorišćeni.

240x0_oie-potencijalKako se navodi u Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, donetom 2013, udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije u 2009. godine bio je 21,2%. Od toga je najviše korišćena biomasa – 11,5%, koju najvećim delom čini tradicionalno grejanje domaćinstava drvetom.

S druge strane, u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj, u ukupnoj potrošnji energije bioenergija čini 42%. Otkud i ne čudi što je obaveza Srbije da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije na 27%. Međutim,  pitanje je koliko je taj cilj ostvariv.

I dok se u domaćinstvima u Srbiji koja nisu priključena na daljinsko grejanje, prema Popisu iz 2011. godine, najviše koriste drva (63%) i struja (15%), u toplanama je više od 90% proizvodnje toplotne enegije zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva. S druge strane, u EU se fosilna goriva koriste samo u 15% slučajeva za proizvodnju toplotne energije.

I dok se neracionalno troše mazut, nafta i ugalj, koji se ne mogu obnoviti, u Srbiji se malo koriste obnovljivi izvori energije. Kako se navodi u Nacionalnom akcionom planu, procenuje se da ovi izvori energije u Srbiji imaju potencijal od oko 5,6 miliona tona ekvivalentne nafte (Mtoe). Biomasa ima najveći potencijal, 3,4 Mtoe, a na drugom mestu sa potencijalom 1,7 Mtoe nalazi se hidropotencijal. Potencijali geotermalne energije su 0,2 Mtoe, energije sunca 0,2 Mtoe i vetra 0,1 Mtoe.

490x370_drva-fotocanicKada bi se svi ovi potencijali iskoristili, oni bi pokrili oko više od polovine ukupne potrošnje energije u Srbiji. Naime, prema podacima Agencije za energetiku, u Srbiji je u 2014. godini potrošeno 7,67 miliona tona ekvivalentne nafte finalne energije (energija koju potroše svi krajnji kupci).

Struju, gas i mazut najviše rasipamo kroz grejanje jer je većina kuća i zgrada sa lošom izolacijom.

Izvor:juznevesti.com