Zadruge se u praksi zemalja Jugoistočne Evrope vezuju za poljoprivredu, dok se na energetskom tržištu ovaj oblik poslovanja nešto ređe sreće. Ipak, osnovanje energetskih zadruga predstavlja priliku da lokalna zajednica uzme učešće na tržištu proizvodnje i snabdevanja energijom, na kom češće posluju velike energetske kompanije i investitori.
Prilikom osnivanja zadruga, članovi zadruge ulažu sopstvena sredstva za izgradnju postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije (najčešće male solarne elektrane, biogasna postrojenja, hidroelekrane i vetroparkove), a neretko deo sredstava biva prikupljen zahvaljujući pokretanju crowdfunding kampanja. Raspoređivanje ostvarene dobiti vrši se proporcionalno uloženim sredstvima od strane zadrugara, uz obavezno reinvestiranje dela dobiti u dalji razvoj zadruge. Energetske zadruge funkcionišu na demokratskim principima, što podrazumeva da svaki od članova zadruge ima jednako pravo glasa prilikom donošenja odluka u poslovanju.
Svrha stvaranja energetskih zadruga je proizvodnja električne energije u okviru lokalnih zajednica, kako bi benefiti ostvareni od proizvodnje električne energije ostajali u lokalnim samoupravama i na taj način podsticali njihov dalji razvoj. Stvaranje energetskih zadruga doprinosi očuvanju životne sredine, a dodatnu ekonomsku pogodnost predstavlja i otvaranje novih radnih mesta, kroz ulaganje u obnovljive izvore energije.
Kroz ovaj vid poslovanja, moguća je i kontrola energetskog siromaštva, koje nastaje zbog otežanog kontrolisanja cene električne energije, koje često bivaju povećane na tržištu zbog nemogućnosti neke zemlje da proizvede dovoljne količine za sopstvene potrebe. Dobra ilustracija navedenog je ne tako davna situacija u Albaniji, kada je u avgustu 2017. godine bila prinuđena da uveze približno 80 odsto električne energije, zbog dugotrajnih suša, budući da se najveći procenat električne energije za potrebe ove zemlje proizvodio upravo iz hidroelektrana.
Krajem oktobra, posetili smo seminar posvećen energetskim zadrugama, koji je regionalna nevladina organizacija “Regionalni centar za obrazovanje i informisanje iz održivog razvoja za Jugoistočnu Evropu (REIC)” iz Sarajeva, u saradnji sa Heinrich Boll Fondacijom iz Bosne i Hercegovine organizovala na Ohridu. Tema seminara bila je fokusirana na potencijale i razvoj energetskih zadruga u zemljama zapadnog Balkana, sa akcentom na zemlju domaćina i susednu Albaniju. Tokom ovog događaja, prisutnima je prezentovan poslovni model energetskih zadruga, potencijali korišćenja obnovljivih izvora energije, ali i uspešna realizacija na primeru dobre prakse iz postojeće energetske zadruge “Zelena enegetska zadruga (ZEZ)”, koja je tokom 2013. uspostavljena u Zagrebu, u Hrvatskoj. Ovaj vid edukacija ima cilj da podstakne predastavnike lokalnih samouprava, ali i nevladin sektor, na aktivno promišljanje o načinima snabdevanja električnom energijom, koji svakako podrazumevaju povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije na lokalu.
U Republici Srbiji još uvek nema osnovanih energetskih zadruga, iako se u prethodnim godinama pojavljivalo više sličnih inicijativa. Jedna od takvih je i projekat „Lokalni razvoj u oblasti obnovljive energije: energetske zadruge“, koji je sprovela nevladina organizacija ORCA, a bio je usmeren na stvaranje uslova za uvođenje poslovnog modela energetskih zadruga na lokalnom nivou u Republici Srbiji. Kroz istraživanja, obuke i druge vidove neformalne edukacije, organizacija je nastojala da doprinese uspostavljanju energetskih zadruga u našoj zemlji.
Širom Evrope, broj novoosnovanih zadruga je u neprestanom porastu, a one svakako imaju potencijal da budu jedan od značajnih pokretača održivog razvoja i u Republici Srbiji.
M. N.
