Energetska zajednica pokrenula spor protiv TE “Pljevlja”

Vesti | Region

Foto-ilustracija: Pixabay

Energetska zajednica upozoravala je Crnu Goru na to da će nakon potrošenih 20.000 sati Termoelektrana “Pljevlja” morati da prestane sa radom, ali iskazivali su i zabrinutost da neće biti poštovane mere takozvanog “opt-out” režima i da će oni nastavljati sa radom.

Zbog nepoštovanja propisa, sekretarijat Energetske zajednice uputio je Crnoj Gori uvodno pismo u kom navode da ugovorna strana nije ispoštovala odredbu propisanu Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje. Ukoliko TE “Pljevlja” nastavi sa radom, to predstavlja kršenje Direktive o velikim ložištima Evropske unije, navodi se u saopštenju Sekretarijata. 

Energetska zajednica i Evropska komisija, ranije su istakle da nemaju mandan da produže 20.000 sati dodeljenih Termoelektrani “Pljevlja” i da usklađivanje postrojenja sa graničnim vrednostima emisije za nova postojenja, prema Direktivi o industrijskim emisijama, mora biti prioritet.  

Kako se navodi u saopštenju, Sekretarijat je više puta upozoravao na to da će TE “Pljevlja” veoma brzo potrošiti limit iz “opt-aut” mehanizma, na to su ukazivali izveštaji za 2019. i 2020. godinu, kao i godišnji izveštaj Crne Gore u sprovođenju Direktive o velikum ložištima, koji je objavljen u martu 2021. godine.

Nova Vlada Crne Gore odmah je počela sa pregovorima o novom roku za zatvaranje ove termoeletrane. Prošle godine je potpisan ugovor o ekološkoj rekonstrukciji TE “Pljevlja”. Ona obuhvata izgradnju sistema za odsumporavanje i za denitrifikaciju, unapređenje rada elektrofilterskog postrojenja i izgradnju sistema za tretman otpadnih voda. Nadležni najvljuju da će ovi radovi biti završeni do polovine 2022. godine. 

Prema procenama stručnjaka, ova ekološka rekonstrukcija bi trebalo da produži radni vek elektrane za 30 godina, a to će u velikoj meri uticati na životnu sredinu i smanjiće zagađenja.

Ekološka udruženja ukazuju na to da zagađenje koje se trenutno emituje iz TE “Pljevlja” čini ovaj grad jednim od najzagađenijih u Evropi. Trend koji postoji ponavlja se decenijama unazad, a rezultat su degradirana životna sredina, ugroženo zdravlje i povećana smrtnost stanovništva uzrokovana lošim kvalitetom vazduha

Milica Radičević