Energetska zajednica pokreće spor protiv Srbije zbog neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija

Vesti | Srbija | Goriva

Juče, 15. januara, Sekretarijat Energetske zajednice je uputio otvoreno pismo Srbiji kako bi joj skrenuo pažnju na nepotpunu implementaciju Direktive o velikim ložištima koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine i na čiju su primenu obavezane sve članice zajednice.

Foto-ilustracija: Pixabay

Za postojeća postrojenja postoje dve opcije. Prva podrazumeva usaglašavanje sa graničnim emisionim vrednostima sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine navedenim u Direktivi na pojedinačnom nivou ili usvajanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija.

Sekretarijat je Srbiji još 2016. godine odobrio Nacrt ovog dokumenta, a prethodnih godina je nekoliko puta pozvao nacionalne vlasti da ga usvoje, što se nije dogodilo. U otvorenom pismu se naglašava da velika ložišta, zbog izostanka zakonski obavezujućeg Nacionalnog plana za smanjenje emisija, treba da se povinuju graničnim emisionim vrednostima u Direktivi na pojedinačnom nivou. To nije slučaj ni u jednom od devet posmatranih postrojenja!

Postupkom slanja pisma, Sekretarijat je otpočeo preliminarni proces čija je svrha da državi pruži priliku da u roku od dva meseca reaguje na navode o nepoštovanju propisa Energetske zajednice, kao i da se utvrdi potpuna pozadina situacije.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice 25. oktobra 2005. godine u Atini, sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije Evrope na region Jugoistočne Evrope i crnomorski region. Trenutno ima osam Ugovornih strana, a pored Srbije, to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Ukrajina, Crna Gora i  Privremena misija Ujedinjenih nacija na Kosovu UMNIK.

Jelena Kozbašić