Energetska tranzicija u Srbiji je moguća

Projekti u oblasti bioenergije u Srbiji su složeni, ali izvodljivi, a za to je ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima – zaključeno je na konferenciji “Poslovni modeli za realizaciju održivih projekata u oblasti bioenergije” održanoj juče u Privrednoj komori Srbije u Beogradu. Na konferenciji su se okupili predstavnici državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednici i eksperti iz Srbije i inostranstva.

Skup su, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali Privredna komora Srbije, Stalna konferencija gradova i opština u okviru projekta “BioVill” i program “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ.

Foto: GIZ

„U okviru postojeće zakonske regulative u Srbiji moguće je realizovati projekte upotrebe biomase za grejanje javnih objekata. To dokazuju primeri Priboja i Pirota. Ovi gradovi istovremeno potvrđuju da upravo organi lokalne vlasti kreiraju okruženje neophodno za razvoj i implementaciju ovih projekata. Njihova motivacija je, pre svega, ekonomska ušteda, smanjenje zagađenja, veća efikasnost i niži troškovi održavanja, a naročito vizija prelaska na korišćenje zelenih energija“, rekla je na konferenciji Milica Vukadinović, stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”.

Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i Miodrag Gluščević, predstavnik Stalne konferencije gradova i opština: ”Po Zakonu o energetici  toplotna energija je u nadležnosti lokalne samouprave, a novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada daje im u zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije. Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava.”

Ekonomski aspekt projekata u oblasti bioenergije posebno je podvukao Kristijan Litalik (Christian Letalik) iz C.A.R.M.E.N udruženja iz Nemačke. “Pored svih ostalih aspekata, kod biomase veoma je važna kalkulacija cene. Cena mazuta je izuzetno nestabilna i ima tendenciju rasta, za razliku od biomase koja  ima uravnoteženu cenu, često sa tendencijom pada.”

Foto: GIZ

Posebna pažnja tokom konferencije posvećena je konceptima energetskog zadrugarstva i javno-privatnim partnerstvima za isporuku toplotne energije. Prof. Dr-Ing. Frаnk Šolvin (Frank Scholwin), iz Instituta zа biogаs, uprаvljаnje otpаdom i energetiku iz Vаjmara, ukazao je da 50% energije iz obnovljivih izvora u Nemačkoj dolazi iz energetskih zadruga. “Prednost ovog modela je u tome što u njemu mogu učestvovati svi građani i što direktno podstiče ekonomski razvoj lokalne zajednice i otvaranje novih radnih mesta,” rekao je profesor Šolvin.

Na konferenciji su, između ostalih, predstavljeni primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.

“Selo Kostojevići je jedino selo u Srbiji koje se toplotnom energijom snabdeva iz toplane. Prelaskom toplane sa mazuta na biomasu ostvariće se finansijske uštede, novac će se zadržati u lokalnoj zajednici jer u selu ima dosta šumovlasnika, a istovremeno doprineće se i smanjenju zagađanja i održanju biodiverziteta. Posledično se očekuje se da će koncept bioenergetskog sela doprineti i daljem razvoju lokalne sredine  u svim oblastima privrede i turizma. Model sela Kostojevići u budućnosti će biti od koristi i drugim lokalnim zajednicama koje se odluče na ovakav korak”, kaže Dragana Ivanović, predstavnik Opštine Bajina Bašta.