Emisija ugljen-dioksida u Britaniji je na nivou iz 1888. godine

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Emisija ugljen-dioksida u Velikoj Britaniji opala je 2019. godine za 2,9 odsto, što znači da je tokom protekle decenije emisija ukupno smanjena za 28 odsto, dok je britanska ekonomija porasla za petinu, prema najnovijim podacima objavljenim 3. marta.

Pad emisije od sagorevanja uglja čini tri petine ukupnog smanjenja emisije ugljen-dioksida za 10 godina, od gasa jednu trećinu, a ostatak od nafte, pokazuje istraživanje sajta za klimatske analize i vesti „Karbon Brif“.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bryan Walker)

Ukupna emisija ugljen-dioksida u Velikoj Britaniji sada je na nivou iz 1888. godine, ne uzimajući u obzir godine kada su bili generalni štrajkovi.

Smanjenju emisija najviše su doprinela poboljšanja u energetskom intenzitetu, odnosno količini energije potrebnoj za proizvodnju svake jedinice bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Generalno govoreći, ovo pokazuje da je Velika Britanija postala mnogo energetski efikasnija„, navodi se na sajtu „Karbon Brif“.

Za to je zaslužno i prebacivanje na čistija goriva, pre svega obnovljive izvore energije.

„Zajedno, ovi efekti su više nego neutralisali uticaj rastuće populacije i BDP-a“, navodi se u izveštaju.

Zamenik urednika portala Simon Evans izjavio je da je uspeh Velike Britanije u smanjenju emisija u velikoj meri ostvaren u energetskom sektoru.

„Kombinacija pada potražnje, uvođenje poreza na ugljenik, zastarevanje postrojenja koja koriste ugalj, propisi EU o zagađenju i podrška obnovljivim izvorima energije izgurala je ugalj iz sistema“, naveo je Evans.

Domaća potražnja za gasom je takođe pala tokom protekle decenije, zahvaljujući poboljšanjima u energetskoj efikasnosti.

Evans ipak upozorava da ne treba prenaglašavati britanski napredak, koji je bio veoma ograničen kada su u pitanju emisije štetnih gasova iz kuća, saobraćaja ili poljoprivrede.

Što se tiče Evrope, emisije u energetskom sektoru s takode smanjene, uglavnom zahvaljujući manjoj proizvodnji uglja.

Za polovinu tog pada zaslužni su solarna i energija vetra, a za drugu polovinu prelazak za uglja na gas, pokazuju podaci organizacije „Agora Energiewende“ i „Sandbag“.

Izvor: Euractiv.rs