Ekološki osvešćene turiste privlače ekološke destinacije

Vesti | Intervju

Ako ste ljubitelj nesputane prirode skrivene između crnogroskih planina i Jadranskog mora, sigurno ste barem jednom ostali satima „zaglavljeni“ u gužvama u prelepoj Boki. Izgleda da bi takvim gužvama mogao doći kraj, pogotovo ako se odlučite da tokom godišnjeg odmora parkirate svoje automobile i koristite javne ekološke brodove. Ukoliko napravite još jedan osvešćen korak, pa odlučite da boravite u „zelenom” hotelu, i tu ćete imati mogućnost odabira. U Crnoj Gori postoji 27 sertifikovanih hotela koji poseduju zeleni pečat

Vlasnike električnih vozila obradovaće činjenica da je UNDP do sada podržao instalaciju 11 punjača u Podgorici. O napretku u oblasti ekologije, kao i o drugim inovativnim i održivim projektima, razgovarali smo sa sa šefom programa za demokratsko upravljanje, ekonomiju i životnu sredinu u UNDP-u CG mr Tomicom Paovićem.

EP: Organizovali ste i mrežu ekoloških hotela u Crnoj Gori. Kako jedan hotel dolazi do ekološkog sertifikata? Šta motiviše menadžere hotela da uđu u proces dobijanja ovog dokumenta?

Foto: Iz privatne arhive mr Tomice Paovića

Tomica Paović: Crna Gora za sada ima 27 sertifikovanih hotela, mada njihov broj konstantno raste. Poslovanje u skladu sa principima zaštite životne sredine, racionalno korišćenje resursa, odnosno vode i stuje, uz stalno unapređenje kvaliteta ponude – preduslovi su za dobijanje zelenog pečata. Sertifikovani hoteli su energetski efikasni, koriste obnovljive izvore energije, sprovode mere za smanjenje otpada koji hotel proizvodi, imaju odgovoran odnos prema zaposlenima i lokalnoj zajednici i manje su štetni za životnu sredinu.

Zbog svega toga, eko-sertifikovani hoteli imaju niže operativne troškove, mogu poslovati tokom cele godine i, budući da su konkurentni, lakše se pozicioniraju na tržištima zapadne i severne Evrope. Ekološki osvešćeni turisti očekuju visok kvalitet usluge i pun doživljaj, zbog čega su spremni da izdvoje više novca za boravak u sertifikovanom smeštaju.

EP: Ekološki osvešćene turiste privlače destinacije koje nude boravak u netaknutoj prirodi i uživanje u divljoj lepoti, upravo u onome što Crnu Gore odlikuje. Koliko opština je do sada učestvovalo u UNDP-ovom projektu ,,Razvoj niskokarbonskog turizma”?

Tomica Paović: Održivi ili „zeleni” turizam u Crnoj Gori ima veliki potencijal zbog relativno netaknute prirode i očuvane kulturne baštine. UNDP je u saradnji sa brojnim partnerima, uspešno realizovao 31 investicioni projekat u 12 crnogorskih gradova: Podgorici, Cetinju, Kolašinu, Mojkovcu, Šavniku, Plužinama, Žabljaku, Pljevljima, Budvi, Tivtu, Herceg Novom i Ulcinju.

Reč je o veoma raznovrsnim projektima, od podrške ekološkom vodnom transportu u Boki, investicija u razvoj i opremanje biciklističkih i pešačkih staza, instalacije solarnih sistema za grejanje vode u hotelima, zamene konvencionalne javne rasvete LED sijalicama i nabavke električnih vozila, pa do uvođenja savremenih, automatizovanih i visoko energetski efikasnih sistema za grejanje i hlađenje. Svi projekti dali su značajan doprinos unapređenju i diversifikaciji turističke ponude Crne Gore.

Photo: Milos Vujovic, Dusko Miljanic

EP: Kakav program ste sprovodili u tim opštinama?

Tomica Paović: Modernizacijom javne rasvete na Žabljaku i u Šavniku, pored uštede od 60 odsto na računima za električnu energiju, postignuta je bolja osvetljenost, povećana sigurnost učesnika u saobraćaju i eliminisano je svetlosno zagađenje. Električna vozila za lokalni transport turista od prošle godine su na raspolaganju posetiocima Cetinja, Ulcinja i Žabljaka, a sve je više električnih vozila i unutar hotelskih kompleksa.

Četrdeset domaćinstava na katunima u Plužinama i na Žabljaku je po prvi put dobilo struju kada su u njihovim domaćinstvima instalirani solarni sistemi za proizvodnju električne energije. Solarni paneli će doprineti stvaranju boljih uslova za rad i privređivanje poljoprivrednika i stočara koji vode stoku na katune. Ali pored tradicionalne uloge koju imaju, crnogorske katune rado obilaze i posećuju turisti – pa oni postaju važan deo turističke ponude severa zemlje.

Ovaj projekat je podstakao i javni i privatni sektor da realizuju konkretne mere i uvedu nove tehnologije dajući doprinos borbi protiv klimatskih promena. Unapređena je regulativa koja se tiče smanjenja emisija ugljen-dioksida (CO2) i uspostavljen je okvir za održive mehanizme finansiranja. Ovde prvenstveno mislim na Eko fond, kao podršku
inovativnim inicijativama, sa zelenim predznakom. Uspeli smo da, sa našim partnerima, prikupimo preko 13 miliona Investitor je najavio da će ove godine još 9 ovakvih brodova pružati uslugu javnog prevoza na moru.

Foto: UNDP

EP: Ovog leta su počeli sa radom električni i hibridni brodovi kao deo projekta „Bella Boka“ na relaciji Kotor-Herceg Novi. Kompanija „Bella Boka“ je najavila da će iduće godine proširiti svoju flotu. U kojoj meri je UNDP pomogao razvoj projekta i da li će podrška biti proširena?

Tomica Paović: Projekat „Bella Boka” višestruko je značajan za Boku Kotorsku i Crnu Goru. Njime je uspostavljen održivi vodni transport električnim i hibridnim trimaranima kroz Bokokotorski zaliv. To će pozitivno uticati na rešavanje problema zagušenja u drumskom saobraćaju, posebno tokom letnje sezone, kada se zbog gužvi u saobraćaju od Kotora do Herceg Novog, u najboljem slučaju, stiže za sat i po do dva sata. Sa kulturološkog aspekta, ovaj projekat je važan jer oživljava bokešku tradiciju korišćenja vodnih puteva za transport stanovništva i turista – što je tokom proteklih decenija palo u zaborav. Električni i hibridni trimarani, namenjeni turističkim putovanjima kratke udaljenosti, idealni su za krstarenje priobalnim vodama i međugradski prevoz u primorskim gradovima.

Pomenuti projekat uticaće na smanjenje nivoa emisija štetnih gasova u saobraćaju, a posetiocima ponuditi uzbudljiv doživljaj ekološkog putovanja. U ovaj, na Jadranu jedinstveni projekat, uloženo je više od 4 miliona evra, dok je sufinansiranje preko UNDP-a iznosilo 150.000 evra. Investitor je najavio da će ove godine još 9 ovakvih brodova pružati uslugu javnog prevoza na moru.

Foto: UNDP

UNDP je podržao i rekonstrukciju broda starog 100 godina, koji je rok muzičar i ekološki aktivista Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus, pretvorio u solarni jedrenjak. Sofisticiranog dizajna, ovo plovilo se napaja energijom sunca, bez emisija CO2, izduvnih gasova i buke. Ovaj poduhvat spaja lokalnu nautičku tradiciju sa održivim materijalima i čistim tehnologijama i primer je kako inovacije u dizajnu, obnovljivoj energiji i ulaganju privatnog kapitala za javno dobro, objedinjuju ekonomsku šansu sa potrebom zaštite životne sredine.

EP: Elektromobilnost je u skandinavskim zemljama u velikom porastu, a na Balkanu je tek u razvitku. Kakvu ulogu ima UNDP Crne Gore u razvoju ovog sektora?

Tomica Paović: Sve veća svest o klimatskim promenama na globalnom nivou uticala je da automobilska industrija, koja u značajnoj meri doprinosi degradaciji životne sredine, uloži velike napore u rešavanje ovog problema. Jedan od najvažnijih poteza je proizvodnja ekološki prihvatljivijih vozila. Tačno je da su evropske zemlje poput Norveške i Švedske najdalje odmakle na planu elektrifikacije saobraćaja. Međutim, put do potpune e-mobilnosti, kako u Crnoj Gori, tako i na globalnom nivou, nesumnjivo je dug, imajući u vidu brojne izazove, a koji se u prvom redu odnose na nedovoljnu ponudu električnih vozila i dug period od poručivanja do isporuke, a zatim i na nedovoljno razvijenu infrastrukturu za punjenje, nepostojanje različitih vrsta podsticaja, kao što su finansijske, ekonomske i regulatorne olakšice za vlasnike e-vozila. Pored toga, kako bismo prevoz učinili zaista održivim globalno kao društvo u celini, moramo iznova da razmotrimo čitav sistem mobilnosti i pronađemo inovativne načine za smanjenje svoje zavisnosti od vozila. Ovde prvenstveno mislim na primenu modela zajedničkog korišćenja automobila, razvoj bolje infrastrukture javnog prevoza i veću primenu modela prevoza s niskom ili nultom stopom emisija.

Alternativna rešenja koja doprinose održivosti saobraćaja su neophodna, a uvođenje električnih vozila samo je jedno od njih. Osim toga, pomogli smo opremanje više od 70 km pešačkih i biciklističkih staza širom Crne Gore, kao i uvođenje ekološki prihvatljivih vozila za prevoz turista u zaštićenim područjima i turističkim kompleksima.

EP: U Srbiji UNDP najviše razvija projekte za iskorišćenje biomase. Koji vid obnovljivih izvora energije je UNDP načelno odlučio da podrži u Crnoj Gori?

Foto: UNDP

Tomica Paović: Obnovljivi izvori energije jedno su od ključnih oruđa za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte. Postoji značajan neiskorišćeni potencijal na polju obnovljivih izvora energije, posebno u domenu proizvodnje solarne energije, a što je još važnije u sektoru malih proizvođača – malih i srednjih preduzeća, kao i pojedinačnih domaćinstava. Ova godina može biti značajna prekretnica u globalnim naporima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u sektoru energetike.

Naime, zemlje potpisnice Pariskog kilmatskog sporazuma, koje sada ažuriraju svoje Nacionalno utvrđene doprinose (NDC), mogle bi da podignu svoje ranije zacrtane ambicije povećanjem proizvodnje iz obnovljivih izvora. Sama dekarbonizacija elektroenergetskog sektora nije dovoljna za ispunjenje klimatskih ciljeva predviđenih tim sporazumom. Umesto toga, kompletan energetski sektor mora proći duboku transformaciju prelaskom na obnovljive izvore i usvajanjem mera energetske efikasnosti, kao i povećanjem nivoa elektrifikacije krajnjih korisnika. U tom kontekstu, deo našeg fokusa odnosi se na poboljšanje investicionog i razvojnog okruženja za solarnu instalaciju, posebno za mala i srednja preduzeća i domaćinstva.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Ceo tekst pročitajte u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.