Ekocid: Da li bi ubijanje prirode trebalo da bude zločin?

Foto-ilustracija: Pixabay

Sve češće se priča o tome da se zločin protiv životne sredine “ekocid” prizna u Međunarodnom krivičnom pravu, ali postavlja se pitanje kako bi i da li ovaj zakon mogao funkcionisati.

Ambasador Vanuate u Evropskoj uniji u decembru 2019. godine dao je radikalan predlog: uništavanje životne sredine učiniti zločinom. Vanuatu je mala ostrvska država u na jugu Tihog okeana koja je ozbiljno ugrožena porastom nivoa vode.

Male ostrvske države već dugo pokušavaju da skrenu pažnju i da ubede predstavnike vlasti velikih i moćnih država da je vreme za promene i da dobrovoljno smanje emisije štetnih gasova. Ali do ovih promena veoma sporo dolazi, te se zato sugeriše da se i zakon promeni.

“Ekocid” doslovno znači “ubijanje životne sredine“, ova ideja je vrlo radikalna, ali aktivisti tvrde da je razumna. U teoriji kažu da niko ne sme proći nekažnjeno zbog uništavanja životne sredine. Aktivisti smatraju da bi ovaj zločin trebalo da bude u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, koji trenutno može da procesuira četiri zločina: genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločine agresije. A ovaj sud može krivično da goni za zločine koji se tiču životne sredine, ali samo u kontesktu ova četiri zločina.

Pojedine zemlje imaju svoja pravila i propise kada je u pitanju borba protiv uništavanja životne sredine, ali borci protiv “ekocida” tvrde da će se masovno uništenje životne sredine nastaviti sve dok ne bude usvojen globalni zakon.

Ukoliko se doda peto krivičnog dela u statut Međunarodnog krivičnog suda, to bi značilo da će osobe koje unište životnu sredinu biti uhapšene, krivično gonjene i zatvorene. 

“Ako vam je potrebna dozvola za kopanje ili bušenje nafte, odete kod vlade i dobijete dozvolu za to, dok ne možete dobiti dozvolu samo za ubijanje ljudi, jer je to krivično delo. Jednom kada se postave paratmetri menja se kulturno razmišljanje, kao i pravna stvarnost“, kaže Jojo Mehta, iz kampanje Stop ekocidu.

Aktivisti veruju da bi se „ekocid“ trebao primenjivati samo u slučajevima kada dođe do najozbiljnijih šteta, kao što su izlivanje nafte, duboke morske eksploatacije, industrijskog uzgoja stoke i drugo.

Sve glasniji su i svetsli lideri koji polako postaju pristalice „ekocida“, među njima se ističe Emanuel Makron, predsednik Francuske. Dve stranke u Belgiji i švedski parlamentarci predlažu da se pitanje „ekocida“ reši i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.

Papa Franjo je pozvao da se „ekocid“ prizna kao zločin, dok je Greta Tunberg podržala i donirala Fondaciju Stop ekocidu. 

Ipak stručnjaci upozoravaju da koncept „ekocida“ ima svoja ograničenja i da donišenje ovog zakona neće rešiti sve probleme i da uništavanje životne sredine neće samo tako prestati.

Milica Radičević