Eko-preduzeća na misiji: „Da ne propadne ni molekul otpada“

Foto-ilustracija: Pixabay

Svet reciklira tek 14 odsto proizvedene plastične ambalaže. Poražavajuć podatak je da 8 miliona tona plastike svake godine pronađe svoj put do okeana i uzrokuje smrt mnogih morskih stvorenja i ptica koja pokušavaju njome da se prehrane ili se upetljaju u kese. Ne samo da su ugroženi stanovnici vodenih površina, već i ljudska vrsta. Neki od odbačenih plastičnih objekata sadrže industrijske hemikalije koje decenijama zagađuju okeane, a povećana je zabrinutost da bi ti toksini mogli da se „probiju“ sve do našeg lanca ishrane.

Prema određenim proračunima, recikliranjem preostalih 86 odsto plastičnog smeća stvorili bi se prihodi od 80 do 120 milijardi dolara. Ipak, oni će zauvek ostati na matematičkom, fiktivnom nivou ukoliko se ne osmisle novi načini za preradu i ponovnu upotrebu oko 30 odsto otpada plastičnog porekla koji se ne reciklira iz različitih razloga. Određeni deo je kontamiran, određeni previše sitan za lako prikupljanje, nema visoku ekonomsku vrednost ili sadrži više različitih materijala koji ne mogu lako da se razvoje jedni od drugih. Setite se samo omota bombona, plastičnih posuda u kojima dobijate hranu u lokalnom Maksiju ili kapsula za kafe-aparate.

Velike kompanije razvile su biljne alternative konvencionalnoj plastici na bazi nafte koje mogu da se razgrade ne zagađujući zemljište i vodu. Tržište cirkularne ekonomije privuklo je i mala, mlada preduzeća. Ona se fokusiraju na razvoj tehnologije reciklaže upravo problematičnog procenta plastične ambalaže koja trenutno u najboljem slučaju završi na deponijama, a u najgorem – u rekama, jezerima i okeanima. Pročitajte o nekim od njihovih dostignuća.

Agylix

Privatno preduzeće Agylix iz Oregona u Sjedinjenim Američkim Državama osnovano je 2006. godine, a sebe opisuje kao „prvo u svetu koje uspešno pretvara otpad težak za reciklažu u sirovu naftu kroz ekološki pozitivan proces“. Njihove sisteme mogu da se koriste industrijska i komunalna otpadna postrojenja zainteresovana za maksimalnu upotrebu resursa, ispunjavanje izazovnih ekoloških standarda i apsolutno iskorišćavanje energije otpadne plastike. Agylix je posvećen stalnim inovacijama i filozofiji da tehnologija konstantno mora da se unapređuje kako bi obezbedila viši kvalitet i operativnu efikasnost za svoje korisnike, uz pozitivan uticaj na životnu sredinu.

BioCellection

Mlade inovatorke kinesko-kanadskog porekla Miranda Vang i Dženi Jao imale su po samo 21 godinu kada su osnovale kompaniju BioCellection. Bave se transformacijom plastike, koja ne može da se reciklira, u visokokvalitetne hemijske proizvode za održive lance snabdevanja. Do sada su preradile 14600 grama smeća od kojeg bi moglo da se napravi 2920 kesa.

Vode se krilaticom „hemijska rešenja u svrhu recikliranja plastike; da ne propadne ni molekul otpada!“.

Cadel Deinking

Cadel Deinking je smešten u lučkom gradu Alikante u Španiji. Pre dobijanja recikliranih sirovina, kroz jedinstveni proces uklanja štampu sa plastike. Na ovaj način, novodobijeni proizvod dobija na vrednosti zato što prisustvo mastila kvari reciklirani materijal kako vizuelno, tako i u njegovim mehaničkim svojstvima. Kvalitet na ovaj način dobijene plastike je gotovo jednak kvalitetu novoproizvedene.

Saperatec

Jedan tetrapak mleka pravi se od bar tri različita materijala: aluminijuma, plastike i kartona. Saperatec nudi potpuno novi metod njihovog odvajanja i na taj način udiše novi život čistim, vrednim sekundarnim sirovinama. Osnovna komponenta njihove tehnologije je „razdvajanje“ materijala različitog porekla, ali je ona tek jedan deo potpunog reciklažnog ciklusa. Separatec se bavi i odlaganjem otpada, recikliranjem i naknadnom prodajom recikliranih proizvoda.

Hrabri čistač

Brojne analize su pokazale da je jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji neodgovarajuće postupanje sa otpadom. Tu nam u pomoć priskače Hrabri čistač.

Iako nije direktno vezan za tretman plastičnih dobara i reciklažu, ciljevi ovog udruženja su unapređivanje i bolje korišćenje domaćih kapaciteta i resursa u oblasti industrije otpada Srbije. Predlaže i realizuje rešenja za stvaranje domaćih centara za savremeno i adekvatno postupanje sa svim vrstama smeća. Efikasna komunikacija među zainteresovanim kompanijama je prioritet jer povećava konkurentnost i suzbija nelojalnu konkurenciju i sivo tržište.  Deo aktivnosti udruženja odnosi se i na saradnju sa medijima, kao i na edukaciju mladih sa ciljem podizanja društvene svesti o zaštiti životne sredine. Kroz saradnju sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima u zemlji i inostranstvu koja se bave ovom temom, podstiče se razgovor i građani se upoznaju sa značajem pravilnog tretmana otpada koji je tema od značaja ne samo za Srbiju, već i za zemlje u regionu.

Jelena Kozbašić