EKO-MOBILNOST U BIH: Nema ni subvencija ni novca za električne automobile

Vesti | Mobilnost | Region

Foto-ilustracija: Pixabay

Dok se Evropa i velike svetske zemlje sve više okreću upotrebi električnih automobila, čiju kupovinu i novčano podstiču, ova grana u BiH još je u povoju. Stručnjaci smatraju da je razlog za to previsoka cena vozila, mali broj mesta za punjenje, ali i nedovoljna informisanost vozača, koja je mala ili nikakva.

PROČITAJTE NAŠ BILTEN EKO-MOBILNOST I SAZNAJTE KAKVA JE SITUACIJA U SRBIJI

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, od početka godine u zemlju je uvezeno tek pet električnih automobila, što pokazuje da je svest, ali i platežna moć građana i dalje veoma mala, istražuje portal Energetika.

U pitanju su modeli Mitsubishi I MiEV Intense, VV-E Up, Tesla Motors model S, VV-E Golf i Melek N Car 39. Ipak, ako bi se u obzir uzeli i podaci iz prošle godine, prema kojem uvoza automobila na električni pogon nije ni bilo, došlo bi se do zaključka kako je uvoz porastao za 500 odsto.

Ukupno sa 2015, kada su prvi put u BiH uvezena dva automobila, dolazi se do brojke od sedam vozila na struju koji krstare putevima ove zemlje.

22 Foto-ilustracija: Pixabay

Ratko Kovačević, portparol UIO BiH, pojašnjava kako se procedura uvoza ne razlikuje u odnosu na ostale automobile.

– Uvoznik dobija provoznu carinsku prijavu na rok od 10 dana i u tom periodu mora da uradi homologaciju vozila kod ovlašćenog tehničkog servisa,  pa zatim s tim dokumentom odlazi u nadležnu carinsku ispostavu, gde se završava proces carinjenja, plaćaju uvozne dažbine i vozilo se nakon toga može registrovati kod nadležnog MUP-a  – kazao je on.

Kada je registracija električnih automobila u pitanju, u jednoj osiguravajućoj kući objašnjavaju da cena zavisi od slučaja do slučaja.

– Razlika između cene registracije standardnih vozila i vozila na električni pogon je kod računanja putarina. Iznos premije osiguranja koja se plaća prilikom registracije vozila definisana je snagom vozila, kao i stepenom bonusa ili malusa koji zavisi od zamenske polise vozila koje je (ili koje je bilo ) u posedu osiguranika, kao i od broja šteta koje je osiguranik imao u prethodnom periodu – rekli su oni.

Foto-ilustracija: Pixabay

Nedžib Imamović, iz servisa „Per Aspera“, koji održava električni punjač kod hotela „Marriott“ u Sarajevu, ističe da su električni automobili, pre svega, preskupi.

– Primera radi, Renault Zoe košta 50.000 maraka, a za tu cenu mogu se kupiti dva automobila na gorivo. Nameće se i pitanje rentabilnosti, jer je potrebno da prođe i 10 godina da bi se ova investicija isplatila. Za sada, onaj ko u BiH vozi električni auto sigurno ima puno para i ne zna šta će s njnima. To bar još nije za običnog čoveka – primetio je Imamović.

Problem u BiH je i infrastruktura za ova vozila, jer postoji veoma mali broj punjača. Pored onog u Sarajevu, jedan se gradi za potrebe hotela u Tarčinu i to je sve što je do sada napravljeno za ova vozila.

– Od Sarajeva prva naredna punionica je u Slavonskom Brodu, a auto može preći od 150 do 170 kilometara sa jednim punjenjem, tako da se ljudi ni ne usuđuju da putuju ovakvim automobilima. Glavne prednosti su ušteda, jer nema goriva, kao ni buke i izduvnih gasova. Najveća mana je cena – zaključio je Imamović.

Foto-ilustracija: Pixabay

Inače, treba reći da su BiH i Crna Gora jedine zemlje u Evropi koje ne stimulišu kupovinu električnih automobila. Sa druge strane, Norveška prednjači sa podsticajima od 5.000 do 10.000 evra po vozilu.

Da će se slična praksa nastaviti, potvrdili su portal Energetika i u Ministarstvu saobraćaja i veza Republike Srpske.

– Nismo upoznati s tim da li se vode bilo kakve aktivnosti u vezi sa izradom zakonske regulative koja bi se ticala upotrebe vozila na električni pogon, kao ni sa postojanjem inicijativa za odobravanje subvencija prilikom kupovine ovakvih vozila – rekli su oni.

(izvor: Energetika)