Efikasna diversifikacija energenata na dugom štapu

Srbija

Foto: pks.rs

Predstavnici državnih institucija, univerziteta, resornih privrednih i energetskih udruženja, u raspravi na okruglom stolu, koju je uvodnim izlaganjem u Privrednoj komori Srbije otvorio međunarodni ekspert Fabio Indeo, razmotrili su mogućnosti unapređenja gasne povezanosti i potencijal alternativnih energetskih trasa, sa ciljem efikasne energetske diversifikacije.

Direktor Sektora industrije PKS gospodin Miroslav Lutovac, na okruglom stolu „Energetska sigurnost Evropske unije kao nerealizovana strategija diversifikacije: Potencijal Balkanske energetske trase u okviru geopolitičkog nadmetanja EU i Rusije“, koji su organizovali Privredna komora Srbije, Institut za evropske studije i magazin NIN, ukazao je na značaj pronalaženja alternativnih energetskih puteva, posebno s obzirom na to da je projekat izgradnje gasovoda Južni tok zaustavljen.

Diversifikacija snabdevanja gasom nije samo tehničko pitanje izgradnje novih cevovoda ili drugih postrojenja koja treba da obezbede više snabdevača i više puteva snabdevanja, već je to pitanje geopolitičke konkurentnosti, ukazao je Fabio Indeo. Zavisnost Evropske unije od uvoza prirodnog gasa iz Rusije se povećava i EU je u tom smislu posvećena diversifikaciji gasnih puteva i pronalaženju alteranativnih partnera u energetskom sektoru, dok Rusija nastoji da preusmeri izvoz energenata, promovišući istočni pravac, zasnovan na saradnji sa Kinom, Japanom, Južnom Korejom. U tom nadmetanju balkanska energetska trasa predstavlja ostvarivu alternativu za energetsku sigurnost EU, istakao je Indeo.

Zahvaljujući geografskom položaju zemlje Balkana mogle bi da postanu tranzitni koridor koji povezuje Kaspijski energetski koridor, potencijalno i zemlje Mediterana i evropsko tržište. Zemlje Balkana treba da udruže stavove, kako bi lakše ostvarile ciljeve na polju energetske bezbednosti i sigurnosti u snabdevanju čitavog regiona, poručio je Indeo. I Evropska unija i Rusija su partneri na polju energetike koji moraju da sarađuju, efikasna strategija diversifikacije je dalek cilj za oba partnera, a Rusija će i u narednom periodu ostati značajan dobavljač Evropskoj uniji. Primera radi, u 2016. godini gotovo 40 odsto uvezenog prirodnog gasa u EU došlo je iz Rusije, dok su ostali dobavljači Norveška – sa 34 odsto, Alžir – 15 odsto, Katar – 5, Nigerija i Libija. Veliki deo gasa uvozi se preko Ukrajine, a od tog transporta gasovodima zavise i balkanske zemlje.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević