Džakovi za pirinač, plastične kese – Nije spisak za kupovinu, već sadržaj utrobe kita!

Istraživači su u stomaku mladog kita, koji se u subotu, 14. marta, nasukao na Filipinima, otkrili 40 kilograma plastičnih kesa, a kao razlog njegove smrti navode „gastrični šok“ uzrokovan prodiranjem veštačkih tvorevina u njegov organizam.

Foto: Facebook (screenshot)

Naučnici Prirodnjačkog muzeja u Davau su, po završetku autopsije, saopštili da su u životinji zatekli najveću količinu plastike koji su ikada videli. U telu nesrećnog kita su pronašli 16 džakova za pirinač, 4 vreće za uzgoj banana i nekoliko kesa za kupovinu. Muzej je najavio da će narednih dana na svojoj Fejsbuk stranici obelodaniti listu preostalih artikala koji su ovu jedinku koštali života.

Uznemiravajuće fotografije sadržaja utrobe nastradalog kita možete da pogledate na sledećem linku: https://bit.ly/2TdDeUR.

Morski biolog Darel Blačlej, osnivač i predsednik Muzeja, izjavio je da nije bio pripremljen za tu količinu otpada. „Plastike je bilo toliko mnogo da je otpočeo proces njene kalcifikacije“, izjavio je on.

Blačlej je pozvao vlade da preduzmu mere protiv onih koji se prema vodenim tokovima i okeanima odnose kao prema kontejnerima. U poslednjih 10 godina, čak 57 kitova i delfina, koje je pregledala njegova ustanova, je uginulo zbog nagomilavanja smeća u njihovim crevima i želucu.

Pored kitova i delfina, plastika je kobna i po kornjače, a ugrožava i ptice. Sve više morskih stvorenja ugine usled gutanja plastike, a posebno neodgovoran odnos prema vodenim resursima, pored Filipina, imaju Kina, Indonezija, Vijetnam i Tajland. Procenjuje se da oko 60 odsto otpada iz ovih azijskih zemalja završi u okeanima.

Ova tvorevina na bazi naftnih derivata predstavlja opasnost i za koralne grebene, s obzirom na to da su stručnjaci zaključili da njeno prisustvo na njima povećava rizik od pojave bolesti. Dubina Marijanskog rova u Tihom okeanu iznosi 11 hiljada metara. Visok nivo zagađenja plastikom u ovom podvodnom području je pokazatelj nivoa prodornosti štetnog materijala zato što je upravo ovaj rov najdublja tačka u Zemljinoj kori.

Ukoliko ostale stanovnike naše planete i nju samu uzimamo zdravo za gotovo, trebalo bi da da smo obazriviji bar prema svojoj vrsti – a plastika je dospela i u naš lanac ishrane. Jedemo ribu i ostale morske delikatese uz dodatak mikroplastike. Obroke začinjavamo kuhinjskom solju i mikroplastikom. Pijemo vodu s tragovima mikroplastike. Udišemo mikroplastiku.

Ipak, postoje pomaci, čime god su oni motivisani. Veća predostrožnost čovečanstva prema ovoj sirovini se na političkom nivou ogleda kroz uvođenje zabrana jednokratnih plastičnih proizvoda u Evropskoj uniji i pojedinim državama i gradovima. Izumitelji vredno i uspešno rade na iznalaženju biorazgradivih alternativa za plastiku. Seme maslina i krompiri su samo neke od njihovih ideja, a u održivijem sistemu upravljanja otpadom veliku ulogu igra i reciklaža.

Jelena Kozbašić