Dvodnevna Investiciona konferencija – Zelena Energija u poljoprivredi i građevinarstvu

Vesti | Intervju

Dvodnevna Investiciona konferencija – Zelena Energija u poljoprivredi i građevinarstvu, SEE ENERGY- Connect&Supply,  održaće se u hotelu „Sheraton“ u Novom Sadu, 1. i 2. oktobara, tim povodom prenosimo intervju sa predsednicom Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“, Natašom Rubežić.

 Kako je koncipirana ova konferencija i koji je njen cilj?

Veliko nam je zadovoljstvo da pozovemo na međunarodnu konferenciju SEE ENERGY – Connect & Supply II 2020 u Novom Sadu, koju organizuje Nacionalna Asocijacija za biomasu – SERBIO u partnerstvu sa organizacijom AMBERO i GIZ DKT, sa ciljem podsticaja razvoja i realizacije investicionih projekata proizvodnje čiste i zelene energije, umrežavanjem raspoloživih domaćih reursa sa investicionim potencijalima domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvoraenergije.

Zbog toga je cilj SEE Energy konferencije povezivanje renomiranih kompanija i međunarodnih institucija iz sektora obnovljivih izvora energije, kako bi se dodatno podstakao razvoj OIE sektora u regionu jugoistočne Evrope i kako bi uspostavili novi poslovni kontakti između velikih kompanija, MSP sektora i lokalnih poljoprivrednih proizvođača.

Cilj konferencije je analiza i predstavljanje dostupnih podsticaja, kreditnih linija i institucionalne pomoći za realizaciju investicionih projekata u energetici sa akcentom na analizu resursa, biomase, i njenih ograničavajućih faktora.

Konferencija će okupiti učesnike iz 100 kompanija iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, a nadamo se i zavisno od situacije sa koronavirusom, i iz Italije, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Slovačke, kao i predstavnike državnih i pokrajinskih institucija, privrednih komora, asocijacija, investicionih i komercijalnih banaka. U fokusu konferencije će biti sledeće teme:
• Nove perspektive korišćenja biomase i unapređenja životne sredine
• Inovacije u poslovanje sa biomasom
• Kako da uzgajamo više biomase i proširimo njenu upotrebu?
• Kako razviti i obezbediti podršku za poslovanje sa biomasom?
Solarna energija
• Kogeneracija
Energetska efikasnost u građevinarstvu

Kao što se vidi iz navedenog, pozvani su svi relevantni subjekti koji mogu da pomognu da se na najkvalitetniji način razgovara o potencijalima koji nas u Vojvodini okružuju, a koje uopšte ne koristimo, ili ih koristimo u minimalnom procentu. Cilj nam je da kroz organizaciju ovakvog događaja promovišemo AP Vojvodinu i njene potencijale i da koristeći iskustva drugih institucija i regija u skoroj budućnosti AP Vojvodina postane energetski samoodrživa i da se stvore nova radna mesta u sektoru obnovljivih izvora energije.

Kakvi su potencijali oko korišćenja biomase u Vojvodini i koliko u tom delu pratimo iskustva razvijenijih zemalja? Kakvi su institucionalni potencijali u ovoj oblasti u smislu zakonske regulative?

Nažalost, iskorišćenost potencijala je minimalna. Vojvodina je zavisna od uvoza, jer oko 60 odsto energenata koji se koriste ne potiču sa teritorije Srbije. Poljoprivredna biomasa (ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća) dostupna je u Vojvodini i njen potencijal iznosi oko 6.2 miliona tona, ali stepen njenog iskorišćenja nije veći od 2 odsto. Po podacima Privredne komore Vojvodine, kapacitet biomase iz stajskog đubriva iz stočarstva je 3.6 miliona tona. Znači, postoje potencijali, ali ih za sada ne koristimo. U Austriji postoje sela koja su energetski samoodrživa, a pokrajna Gornja Austrija planira da do 2030 godine 100 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora, najviše iz biomase. U Švedskoj čak i uvoze đubre iz inostranstva, jer ga prerađuju i koriste za proizvodnju toplotne energije.

Naša država poslednjih godina radi puno na davanju podrške, i promociji izgradnje malih postrojenja na biomasu i biogas, a ciljevi postavljeni u Nacionalnom akcionom planu Republike Srbije za obnovljive izvore energije za 2020. godinu su 100MW instaliranog kapaciteta za električnu energiju iz čvrste biomase i 30 MW iz biogasa. Prema raspoređenosti stanovništva, pretpostavlja se da se u Vojvodini koristi 30MW čvrste biomase i 10MW biogasa.

I ova konferencija je način da se predstave prednosti biomase i podstakne njeno veće korišćenje, kako bismo stigli razvijenije evropske države.

Kolika je svest među stanovnicima Vojvodine, pogotovo među poljoprivrednicima, razvijena svest o upotrebi biomase?

Istakla bih da mi u Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, ne smemo da zaboravimo da je biomasa obnovljiva, da se uzgaja na našim njivama i da se stvara svakog dana u našim stajama.

Photo: Pixabay

Na primer, Republika Srbija uvela je podsticajne tarife za proizvodnju električne energije iz biomase i biogasa na republičkom nivou. Energetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije kao što je biomasa može da traje zauvek. Međutim, proizvodnja biomase mora da bude održiva. To znači da razvojem postrojenja na biomasu, mi staramo i nova radna mesta u proizvodnji biomase. Što je još važnije, mladi koji su na selu, imaju interes da ostanu na selu i bave se proizvodnjom.

Pored stvaranja električne energije, tu je i grejanje na biomasu. Zamenom sistema grejanja koja koriste fosilna goriva, sistemima na biomasu, dobija se ogromna finansijska ušteda, a o poboljšanju kvaliteta vazduha koji udišemo da ne govorim.

Da zaključim većim korišćenjem biomasa, kako za proizvodnju električne energije, tako i za grejanje pokrenula bi se privreda na lokalnom i regionalnom nivou. Bioenergija omogućuje da se izdaci potrošača za energiju zadržavaju u regionu umesto da se ova sredstva plaćaju nekoj stranoj zemlji. Stoga, biomasa jača kružnu privredu na regionalnom nivou.

Konferencija ima za cilj da obuhvati analizu postojeće baze resursa i njen potencijal, formiranje novih zasada i sirovina, predstavljanje održivih i isplativih investicionih projekata sa obuhvaćenom analizom dostupnih finasijskih sredstava potrebnih za realizaciju energetskih projekata.

Sve dodatne informacije možete pogledati na web sajtu asocijacije www.serbio.rs ili putem mail-a: jelena.buncic@serbio.rs

Izvor: Nacionalna asocijacija za biomasu „SERBIO“