DUŠKA DIMOVIĆ: Čovečanstvo živi iznad kapaciteta prirode

Foto: EP

Jedna od zapaženijih akcija u javnom životu Srbije, koja se bavi očuvanjem prirode je „Sat za našu planetu“. U pitanju je akcija koja se sprovodi u celom svetu, a kreatori ovog angažovanog poduhvata su predstavnici WWF organizacije. „Ugasiti svetlo na jedan sat“ je simbolična poruka da štednjom i energetskom efikasnošću mi mislimo o budućnosti planete.

WWF je skraćenica od World Wide Fund for Nature, srpskim jezikom rečeno Svetski fond za prirodu. Na počecima delovanja, oko 1961. godine, ova skraćenica je predstavljala sledeće – World Wildlife Fund ili Svetski fond za zaštitu divljih životinja. U centru pažnje su bile retke životinjske vrste, ekostaništa i ekosistemi. Svakako, ovo je najveća i najuglednija organizacija koja se bavi očuvanjem prirode. Posluje u preko 90 zemalja i ima oko 5 miliona pristalica.

Gospođa Duška Dimović je direktorka WWF programa u Srbiji. Sa njom smo razgovarali o klimatskim promenama i aktivnostima koje se sprovode, imajući u vidu da vrlo često putuje, prisustvuje radnim sastancima i u toku je sa globalnim aktivnostima WWF.

EP: WWF je međunarodna organizacija, delovanje vaših ogranaka širom sveta je usmereno na zaštitu prirode, životinjskih i biljnih vrsta. Šta je vaša globalna strategija kada je reč o klimatskim promenama? Da li ima konkretnih kampanja, programa, ciljeva kojima težite?

Duška Dimović: Klimatske promene utiču na sve oko nas, i na biljke i na životinje i na ljude. Posledice se osećaju širom naše planete, ugroženi su ekosistemi, dobrobit i sigurnost ljudi. Klimatske promene nas podsećaju da smo i pored brzog tehnološkog razvoja i dalje u potpunosti zavisni od prirode, tj. prirodnih resursa i prirodnih ciklusa. Iz tog razloga WWF, kao globalna organizacija koja se pre svega bavi zaštitom prirode, klimatske promene vidi kao najveći izazov za našu planetu i veliki deo svojih aktivnosti upravo usmeravaju u tom pravcu.

Foto: WWF

Glavni pokretač klimatskih promena su svakako emisije CO2 iz fosilnih goriva, na koja se i dalje oslanja naša civilizacija. Neophodna je mitigacija, odnosno mere ublažavanja klimatskih promena, putem smanjenja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kako bi se smanjile posledice klimatskih promena. WWF intenzivno promoviše potrebu smanjenja emisija i napuštanja konzervativnih strategija razvoja koje se zasnivaju pretežno na fosilnim gorivima. Sa druge strane, za nas je veoma važno da radimo i na adaptacijama na klimatske promene, odnosu podizanju naše sposobnosti da se prilagodimo izmenjenim uslovima. Za to nam je veoma važna očuvana priroda i zdravi ekosistemi. U suštini smo fokusirani na rad sa lokalnim stanovništvom koje je direktno izloženo posledicama klimatskih promena, na očuvanje i unapređenje ekosistema i njihove prilagodljivosti rapidnim promenama klime, na ubrzanje tranzicije na obnovljive izvore energije i naravno na smanjenje emisija. Jedna od naših najpopularnijih kampanja je Sat za našu planetu“ (Earth Hour) kada pozivamo građane da isključe svetlo u svojim domovima na jedan sat. Ova simbolična akcija podseća nas da je svaki sat – sat za našu planetu i da je energetska efikasnost neophodna. Uz pomoć ove akcije u kojoj učestvuju milioni ljudi i hiljade gradova širom sveta skrećemo pažnju javnosti na posledice klimatskih promena i na neophodnost odgovornog odnosa prema našoj planeti.

EP: U samoj definiciji klimatskih promena stoji da se one direktno ili indirektno pripisuju ljudskim aktivnostima. Kako to komentarišete, da li je delovanje ljudske vrste do te mere autodestruktivno, ili se može promeniti praksa u industriji, rudarstvu, energetskim postrojenjima i slično?

Duška Dimović: Svakako da su ljudske aktivnosti osnovni uzrok klimatskih promena. Problem je što i dalje većina ljudi smatra da su prirodni resursi neiscrpni i da se ništa posebno neće dogoditi ako nastavimo sa dosadašnjim ponašanjem koje se oslanja na fosilna goriva i intenzivno korišćenje prirodnih resursa. Ekosistemi i dalje poseduju kapacitet da ublaže naše negativno delovanje, ali je očigledno da se taj kapacitet smanjuje i da već osećamo drastične ekonomske i socijalne posledice. „Izveštaj o živoj planeti“, koji WWF objavljuje, prikazuje promenu stanja biološke raznovrsnosti, ekosistema i ljudsku potrošnju prirodnih dobara. Prateći stanje vrsta u prirodi, indeks žive planete prati i stanje ekosistema, ovaj indeks je od 1970. godine pao za oko 30 odsto. Takav globalni trend sugeriše da degradiramo prirodne ekosisteme na nivou koji do sada nije zabeležen u ljudskoj istoriji, koristimo više resursa nego što ih imamo, raste nam ekološki otisak i stvaramo ekološki deficit. To znači da trošimo i uništavamo ekosisteme brže nego što im je potrebno da se obnove i regenerišu. Ekološki otisak predstavlja zbir svih ekoloških usluga koje ljudi „zahtevaju“ od određenog prostora. On podrazumeva biološki produktivne površine (ili biokapacitet) potrebne za useve, pašnjake, naseljena područja, ribolovna i šumska područja. Podaci o ekološkom otisku upozoravaju nas da čovečanstvo živi iznad kapaciteta planete. Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera, čak i sami ljudi. Svi zajedno činimo deo ekosistema naše planete, što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje i sredstva za život će se takođe naći u opasnosti.

EP: Šta bi bilo glavno zapažanje WWF kada je reč o Srbiji? Znamo da je količina voda u rečnim slivovima opala, kakve još podatke možete da podelite sa nama?

Duška Dimović: Prema podacima Međunarodne baze podataka o katastrofama (EM‒DAT) u Srbiji je bio izraženiji rizik od prirodnih katastrofa nego od tehničko-tehnoloških akcidenata. U ukupnom broju katastrofa one sa prirodnim uzrocima učestvovale su sa 62 odsto. Među prirodnim katastrofama preovlađuju poplave sa 55 odsto u odnosu na ukupan broj. Većina modela u budućnosti predviđa veću učestalost ekstremnih klimatskih posledica kao što su poplave, klizišta, požari, suše i tako dalje.

Foto – ilustracija: Pixabay

Efekte prirodnih nepogoda značajno pojačava i srazmerno loša ekonomska situacija u zemlji. Takođe, ova opasnost je prepoznata i na političkim nivoima, te su poboljšanje sistema za prevenciju, odbranu od katastrofa i ublažavanje njihovih posledica mnoge nacionalne vlade i međunarodne organizacije prepoznale kao prioritet. Prema istraživanjima klimatologa, Srbija se nalazi u grupi zemalja koje će biti veoma izložene klimatskim promenama i to u skorijoj budućnosti. Posledice su već vidljive, imamo učestale poplave, suše, vodni režimi su poremećeni. Teško je govoriti o konkretnim promenama u ekosistemima, jer nemamo razvijen sistem praćenja (biomonitoringa) na nacionalnom nivou, ali je očigledno da je sve više prisutno sušenje šuma u Srbiji, promene rasprostranjenja određenih vrsta, invazivne vrste koje se šire usled globalnog zagrevanja i čine štetu u poljoprivredi i šumarstvu, ubrzane promene u nekim prirodnim staništima, pre svega visokoplaninskim i onim vezanim za vodu.

EP: Koje su mere neophodne, prema Vašem mišljenju, da bi se sačuvale biljne i životinjske vrste uprkos klimatskim scenarijima koji predviđaju porast temperature?

Duška Dimović: Podjednako su važne i mere koje vode smanjenju emisija kao i mere prilagođavanje na klimatske promene. Prilagođavanje na klimatske promene u smislu zaštite biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa znači fokusiranje na najosetljivija staništa i vrste kao i na one ekosisteme koji nam pružaju usluge od kojih zavisimo, kao npr. snabdevanje vodom, prečišćavanje vode, ublažavanje od posledica poplava, ublažavanje ekstremnih klimatskih događaja i slično. Od kritične važnosti je da smanjimo emisije gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte, štedimo električnu energiju i upotrebimo ekološki prihvatljiva rešenja za njenu proizvodnju. Srbija ima veliki potencijal za uštedu energije i unapređenje energetske efikasnosti. Takođe, neophodno je preći na čistije, obnovljive izvore energije, kao što je geotermalna energija, biomasa, vetar, sunce i voda, ali prvenstveno na održiv način.

Ublažavanje klimatskih promena može biti efikasno jedino uz jaku saradnju svih sektora. Imamo slabu tradiciju zajedničkog planiranja i odlučivanja, ali moramo ubrzano raditi na tome. Voda kao resurs je sigurno u centru pažnje kada govorimo o klimatskim promenama, ali je isto tako upravljanje vodama veoma kompleksno zbog interesa mnogobrojnih sektora. Moramo značajno unaprediti naš odnos prema vodi i prirodnim vodenim staništima, jer to nije samo važno za prirodu već i za ljude, odnosno energetiku, poljoprivredu, industriju i sve druge sektore. WWF je zajedno sa partnerima pripremio studiju „Procena ranjivosti na klimatske promene“ u kojoj je detaljno analizirano pet sektora: vodoprivreda, javno zdravlje, poljoprivreda, energetika i biodiverzitet. U svakom od njih je identifikovana značajna izloženost i ranjivost na klimatske promene i mogućnost razvoja sistema adaptacija. Neophodno je posvetiti veliku pažnju zaštiti biodiverziteta i ekosistema koji imaju veliki značaj u adaptaciji na klimatske promene, samim tim očuvanjem prirode štitimo i sami sebe.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović