Drugačija perspektiva na kružni tok: Viseći vrtovi na sred milanske raskrsnice?

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Žene bije glas da su komplikovane i da ih je teško oraspoložiti kada nešto zgrešite – ili one umisle da ste zgrešili. Zamislite ozbiljnost greške koju je počinio najmoćniji vladar Novog vavilonskog carstva Nabukodonosor II prema svojoj ženi Semiramidi s obzirom na to da je, kako bi je odobrovoljio, naredio da se izgrade viseći vrtovi na terasama njihove palate. Oni se danas ubrajaju u jedno od sedam svetskih čuda, arhitektonska ostvarenja koja su stari Heleni smatrali vrhuncem ljudske kreativnosti.

Foto: YouTube (screenshot)

Stanovnici Milana bi 21. veka nove ere mogli da uživaju u sličnom prizoru kao Semiramida oko 8. veka pre nove ere, a milanski „Nabukodonosor II“ bi bila dva italijanska projektna biroa, LAD i Hypnos. Oni potpisuju projekat Sovraparco, predlog oživljavanja prometne gradske četvrti Piazzale Loreto.

Postojeći kružni tok u tom naselju bi, prema ideji arhitekata koji stoje iza Sovraparco, pretrpeo drastičnu transformaciju. Pored saobraćajne, dobio bi i funkciju zelene oaze, mesta za druženje i bitne veze sa gradskim metroom.

Prizemni prostor u okviru konkavne građevinske strukture bi se koristio kao poveznica sa milanskim javnim saobraćajem, a u ovoj zoni bi se nalazili i kafei, raznovrsne prodavnice i toaleti. Vrh objekta, tj. njegov drugi sprat, je zamišljen kao izdignuti stepenasti vrt kojem bi se pristupalo stepenicama i liftovima i koji bi, uslovno rečeno, plutao iznad trga.

Foto: YouTube (screenshot)

Predlog da se raskrsnica pretvori u ozelenjeno utočište od vreve Milana je potekao iz ozelenjene svesti autora projekta. „Strategija za oporavak urbanih sredina treba da se zasniva na kreiranju visećih bašti“, tvrde oni, dodajući da je Piazzale Loreto trenutno prilično ružno, bezoblično  mesto – kružni tok okolo koga se nalaze arhitektonski bezvredne zgrade.

Stabla i druge biljke posađene u okviru neobičnog parka bi upijale izduvne gasove vozila sa okolnih ulica i puteva i proizvodile kiseonik.

Jelena Kozbašić