Dostupnost sredstava i informacija vodi ka energetskoj efikasnosti

Predstavljamo

Region Jugoistočne Evrope (JIE) suočen je sa mnogobrojnim teškoćama u energetskom sektoru što je rezultat njegove burne istorije, stradanja infrastrukture i propadanja nacionalnih ekonomija. Iako su cene energije u Jugoistočnoj Evropi i dalje znatno niže nego u Evropskoj uniji, sa ukidanjem državne regulacije i prelaskom na liberalizovano tržište energije dolazi do podizanja cena. Može se očekivati da će to stvoriti značajne probleme u zadovoljavanju osnovnih potreba za energijom među stanovništvom što bi moglo da otvori put ka neodrživoj, nezdravoj i neizvesnoj budućnosti.

Šta je energetsko siromaštvo?

Foto: Slobodan Stanišić

Energetsko siromaštvo predstavlja nemogućnost domaćinstva da osigura odgovarajuću količinu energije u domu, koja je neophodna za održavanje stambenog prostora dovoljno toplim i dobro osvetljenim, zatim nemogućnost pristupa potrebnom spektru energetskih usluga kao i nemogućnost da se priušti dovoljna količina energije za svakodnevne potrebe.

– Definisanje energetskog siromaštva izazvalo je i dalje izaziva mnoge rasprave. Sve veći broj istraživanja pokazuje da bi različite kombinacije pokazatelja trebalo da imaju ulogu u proceni energetskog siromaštva. Energetsko siromaštvo na Balkanu je izuzetno teško i potrebno je odmah delovati bez obzira na tačnu definiciju energetskog siromaštva ili njihov prag – rekla nam je Lidija Kesar iz NVO Fraktal, koja je bila jedna od saradnika na publikaciji „Energetsko siromaštvo u Jugoistočnoj Evropi: Preživljavanje hladnoće”.

Dokazano je život u energetskom siromaštvu ima štetne uticaje na zdravlje, što podrazumeva visoku rasprostranjenost plućnih bolesti, kao i porast smrtnosti u zimskom periodu i loše mentalno zravlje.

Pogrešno se pretpostavlja da energetsko siromaštvo ima iste karakteristike širom regiona, a kroz praksu se pokazalo da regionalne i istorijske razlike igraju značajnu ulogu u učestalosti i svojstvima energetskog siromaštva. Premda je teško odrediti šta čini određenu količinu energije adekvatnom za jedan dom, kad je reč o adekvatnom grejanju možemo reći da je to često upravo optimalna temperatura za zdravlje, a koja bi prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji trebalo da iznosi 21 stepen u sobama za dnevni boravak ili 18 stepeni u drugim sobama.

Ko je osetljiv na energetsko siromaštvo?

Ugrožene grupe su one koje prema ekonomskim, socio-demografskim i energetskim pokazateljima domaćinstva imaju veću verovatnoću da postanu energetski siromašne u odnosu na opštu populaciju. Na primer, utvrđeno je da su korisnici socijalne zaštite znatno češće energetski siromašniji od prosečnog stanovnika, kao i da samohrani roditelji imaju veće šanse da budu energetski siromašniji za razliku od domaćinstava sa oba roditelja. Penzioneri su češće energetski siromašni u odnosu na zaposlene osobe. Stariji ljudi su obično pogođeni energetskim siromaštvom, jer oni većinu vremena provode u kući. U isto vreme, važno je imati na umu da pripadanje određenoj ugroženoj grupi ne znači nužno da je osoba ili porodica energetski siromašna.

Foto: Pixabay

Dok se vlade JIE bore da usklade svoje politike sa pravnim tekovinama EU, jasne smernice o tome kako se nositi sa energetskim siromaštvom ili pitanjem ugroženosti ne stižu. Evropska komisija prepoznaje činjenicu da je problem energetskog siromaštva u porastu i da još uvek nema jasan okvir. Radna grupa za ugrožene potrošače osnovana je 2013. godine sa ciljem obavljanja kvalitativnog i kvantitativnog pregleda različitih aspekata ugroženosti i ona bi trebalo da pruži preporuke za definisanje ugroženih grupa potrošača u energetskom sektoru. Međutim, zaključeno je da nije moguće imati jedinstvenu definiciju ugroženih potrošača koja se odnosi na celu EU.

Više o tome kakvo je stanje u Srbiji i šta bi trebalo preduzeti pročitajte u tekstu koji je objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Priredila: Nevena Đukić