Dome, slatki dome

Predstavljamo

Foto: Wikipedia/Ammodramus

Hiljadama godina unazad ljudi su upotrebljavali slamu za izgradnju svojih domova. Prema naučnim saznanjima, još su afrička plemena kamenog doba podizala kuće od ovog materijala. Najveći pomak u navedenom tipu građevinarstva napravljen je polovinom 19. veka kada su pronalazači razvili tehniku baliranja slame. Izum specijalnih mašina omogućio je proizvodnju lakih biorazgradivih blokova izuzetnog izolacionog kapaciteta.

Jedna od prvih građevina od slame bila je škola u saveznoj američkoj državi Nebraski koja je doživela neslavnu sudbinu. Godine 1902. školske zidove pojele su krave. Iako su životinje „obrstile“ ovu obrazovnu ustanovu, graditeljima ondašnjeg vremena pružile su tim činom vrednu lekciju. Od tada su neimari počeli da oblažu objekte od slame cementom, žbukom ili pak blatom.

Pojavom nagle industrijalizacije i novih materijala za gradnju, trend gradnje balama slame je iščezao da bi doživeo nagli procvat početkom dvadesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući značajim uštedama koje se postižu upotrebom balirane slame, ova graditeljska tehnika privukla je pažnju arhitekte Gorana Milenkovića. On je zajedno sa profesorom Slobodanom Krnjetinom sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu napisao knjigu „Građenje baliranom slamom“.

„Devedesetih godina 20. veka, razvijanjem globalne svesti o zagađenju životne sredine i buđenjem zabrinutosti zbog toga što građevinski sektor u ukupnoj globalnoj potrošnji energije ima udeo od čak 40 odsto, što je više i od transporta i od industrije, građenje baliranom slamom uzima zamah u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Australiji“, kazao je Goran.

U knjizi su opisane različite metode gradnje, a svaka od njih obezbeđuje dugotrajnost i stabilnost pod uslovom da su zidovi dobro izolovani od vlage i drugih štetnih spoljašnjih uslova. Uprkos tome što se u zemlji slama raspada za 6 meseci, u optimalnim okolnostima – na suvom, ona opstaje čak do tri hiljade godina.

U odgovarajućim uslovima koje nije teško osigurati, objekti od slame svojim korisnicima omogućavaju mnogobrojne dobiti. Goran je istakao da odlična termoizolaciona svojstva slame obezbeđuju od 70 do 90 odsto nižu potrošnju energije za zagrevanje prostora u odnosu na klasične građevine. „Toplotni komfor i energetska efikasnost ispunjavaju standarde tri puta više od propisanih. Cena objekta po kvadratnom metru je između 20 i 30 odsto manja u poređenju
sa klasičnom gradnjom. Važno je pomenuti da zid balirane slame prekriven završnim slojem krečnog maltera odlikuje izvanredna zvučna izolacija i otpornost prema požaru u dužini trajanja od 90 do 120 minuta i postignutom temperaturom od 1.000 °C. Osim toga, kvalitet vazduha je bolji zato što nema emitovanja štetnih gasova iz zidova. Proces proizvodnje materijala iziskuje mali utrošak energije, što umnogome doprinosi energetskoj efikasnosti izgrađenih objekata. Zbog svojstava visoke elastičnosti materijal se ponaša kao prigušivač i pruža veliku otpornost na zemljotrese“, izložio je prednosti naš sagovornik dodavši da bala slame ima neverovatno nisku cenu od okvirno 60 dinara.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Kuće od bala slame dišu i prijatne su za život. Materijali iz prirode najbolje regulišu primanje i otpuštanje vlage, pa ublažavaju nagle temperaturne promene. Slama smanjuje elektromagnetski smog zbog dugih stabljika presovanih u svim smerovima. Nakon ugradnje i malterisanja postaje inertna i nestaje mogućnost razvijanja bilo kakvih alergijskih reakcija na materijal. Ovakve kuće imaju odličnu zvučnu izolaciju, jer su bale slame elastične, što im omogućava upijanje zvučnih vibracija. Većina ljudi kaže da im se zvukovi u unutrašnjosti objekta čine glasniji, što je posledica bolje izolovanosti zvukova od pozadinskog šuma koji dolazi iz okruženja“, objasnio nam je Goran i naveo primere da se u svetu, osim privatnih kuća, od slame grade i biblioteke, vrtići, pa čak i crkve.

Iskoristili smo priliku da proverimo tačnost uvreženog stava da slama predstavlja leglo štetočina. Goran je te tvrdnje demantovao sledećim argumentima: „Ta teza ne pije vodu. Glodari se ne hrane slamom, a tvrdo presovane bale sa gustinom od 90 do 100 kg/m³ su više nego dovoljno ‚snažne‘ da se odupru njihovom napadu. Slama, za razliku od sena, ne sadrži hranljive materije, pa ne privlači ni insekte. Paraziti uglavnom traže otvore, prostore za gnežđenje i hranu, a ispravno omalterisan zid od balirane slame ne nudi ništa od toga.“ Kao meru pooštrene predostrožnosti i dodatnog učvršćivanja veziva na građevinama od slame, Milenković je preporučio ugradnju gusto pletene, tanke mrežice u malter na svim spojevima temelja i zida, kao i na gornjim spojevima zida i krovne konstrukcije.

Priredila: Jelena Kozbašić

Ceo tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2o19.