Svetski dan zemljišta

Događaji

Foto-ilustracija: Unsplash (Gabriel Jimenez)

Zemljište, kao jedno od odnovnih i najvažnijih prirodnih resursa, doprinosi ukupnoj energiji ekosistema. Reguliše snabdevanje hranom i vodom, kao i klimatske uslove. Obezbeđuje životni prostor mnogim živim bićima i štiti biodiverzitet.

Potrebno je oko 1.000 godina kako bi se formirao samo jedan centimetar površinskog sloja zemljišta.

Ipak, oko 33 odsto ukupnog zemljišta je degradirano. Zbog toga se nameće zadatak da se postigne održivi razvoj pomoću održivog koršćenja zemljišta i kroz zaštitu zemljišta.

Zbog rasta populacije na globalnom nivou, klimatskih promena i, posledično, gubitka biološke i ekonomske produktivnosti zemljišta, porasla je i zabrinutost međunarodnih zajednica za problem zemljišta. Posebno značajna je bila Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv desertifikacije/degradacije (United Nations Framework Convention on Climate Change UNCCD), usvojena 1992. na Samitu u Brazilu.

Dve godine kasnije, u Parizu je usvojena UNCCD Konvencija za suzbijanje dezertifikacije i ublažavanje posledica suše, koju je do sada odobrilo 186 zemalja.

Godine 2002. Međunarodna zajednica nauke o zemljištu proglasila je 5. decembar kao Svetski dan zemljišta.

Prema procenama, zemljište obezbeđuje oko 90 odsto hrane za čovečanstvo i predstavlja uslov opstanka živog sveta na zemlji. Potrebno je osigurati produktivnost i prinos zemljišta kako bi se namirila potreba za hranom. Ipak, postoji stalan pritisak zbog povećanja broja stanovnika i rastuće potrebe za hranom.

Zbog toga obeležavanje ovog dana ima za cilj da podigne svest o važnosti zemljišta u našim životima.

Još jedna važna komponenta vezana za zemljište je da ono predstavlja prirodan filter za neutralizaciju štetnih materija, tako što menja ili akumulira toksične elemente i glavni je prečišćivač vode. Zato je važno da opasan otpad uopšte ne dođe do zemljišta, jer u tom slučaju može doći do zagađenja površinskih i podzemnih voda.

Jelena Cvetić