Obeležen Svetski dan reka

Događaji

Foto ilustracija: Pixabay

Slatkovodni ekosistemi nestaju zabrinjavajućom brzinom. Prema najnovijem Izveštaju o životu na planeti, broj populacija slatkovodnih vrsta smanjen je za 84 odsto od 1970. godine.

Preko 60 odsto reka u Evropi se nalazi u lošem stanju, uglavnom zbog degradacije i uništavanja izgradnjom brana, hidroelektrana, kanala, nekontrolisanom eksploatacijom peska i šljunka, loše isplanirane navigacijske infrastrukture itd. Zato ne iznenađuje činjenica kako se u Evropi nalazi najviše degradiranih rečnih područja.

Shodno tome, na Svetski dan reka, koji ove godine obeležavamo 27. septembra, važno je podsetiti da postoje delovi starog kontinenta gde reke još uvek teku slobodno.

Naš region je dom poslednjim rekama slobodnog toka u Evropi, i one su nažalost danas pod velikim pritiskom. Podsticaji proizvođačima električne energije iz malih hidroelektrana predstavljaju glavni razlog zašto je širom Zapadnog Balkana planirano oko 2700 malih hidroelektrana. Ako se ne zaustave, stotine rečnih tokova će biti uništeno. Predpostavlja se da bi njihovom izgradnjom mogli izgubiti 5000 km netaknutih reka.

“Ekspanzija malih hidroelektrana jedna je od najvećih pretnji rekama na Zapadnom Balkanu. Kako bi stvar bila još apsurdnija, ovi se besmisleni projekti direktno sponzorišu državnim sredstvima, a ne donose nikakvu korist ni energetskom sektoru, niti državi. Prepoznali su to i građani koji kroz različite inicijative pozivaju svoje države na zaustavljanje izgradnje malih hidroelektrana. Sada je pravo vreme da zemlje Zapadnog Balkana ukinu podsticaje za uništavanje prirode i zaštitu poslednjih divljih reka Evrope”, rekao je Zoran Mateljak, koordinator programa slatkih voda u WWF Adriji.

Foto-ilustracija: Pixabay

Proteklih deset godina se u zemljama Zapadnog Balkana, broj hidroelektrana snage do 10 MW, učetverostručio. Iz ovoga je jasno da vlade zemalja u regionu daju prednost razvoju malih hidroelektrana. Podaci za 2018. godinu nam govore da je na nivou regiona 70 odsto svih podsticaja za obnovljive izvore energije potrošeno na male hidroelektrane. Shodno tome, one su proizvele svega 3.6 odsto ukupne električne energije u regionu.

Evropska unija je već napustila model podsticajnih cena za sve osim najmanje projekte, one ispod 500 kW, tako da je postojeći model podsticaja u većini zemalja Zapadnog Balkana u suprotnosti sa pravilima EU o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energiju”, objašnjava Pipa Galop, savetnica za energetiku jugoistočne Europe u organizaciji Benkvoč. “Vlade moraju podhitno promeniti zakonske okvire i pravilnike kako bi sprečile dalje nepotrebno uništavanje naših reka.”

Velika ekološka i društvena šteta koju prouzrokuju male hidroelektrane, obzirom na količinu proizvedene struje, već je prepoznata od strane Energetske zajednice i tehničke stručne grupe Evropske unije za financijsku taksonomiju, što je i predstavljeno u dokumentu EU o Načelima održivog razvoja hidroenergetskog sektora u zemljama Zapadnog Balkana. No, zemlje regiona vrlo usporeno rade na diversifikaciji korišćenja obnovljivih izvora energije i zaustavljanju podsticaja.

Foto-ilustracija: Pixabay

“Srbija gubi milione evra svake godine na podsticajima koji se isplaćuju proizvođačima električne energije iz malih hidroelektrana, a one istovremeno proizvode zanemarljive količine struje. Već godinama svedočimo destrukciji naših reka i životne sredine. Obzirom da su građani već pokazali svoje nezadovoljstvo, vreme je da država reaguje. Vlada Republike Srbije se više ne sme oglušavati na zahteve za ukidanje, odnosno ne produžavanje Uredbe o podsticajnim merama, koje smo im u nekoliko navrata upućivali, kao i činjenicu da relevantni zakonski okviri nisu u skladu sa preporukama struke po ovom pitanju. Umesto da ucevljujemo naše reke, moramo se okrenuti njihovoj zaštiti kako bi osigurali bolju budućnost za sve nas”, ističe Nataša Milivojević iz WWF Adrije.

“S obzirom da zemlje Zapadnog Balkana sada prolaze kroz procese postavljanja svojih politika i ciljeva vezanih za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora do 2030. godine, vreme je da zaustave podsticaje. Umesto toga, treba se usmeriti alternativnim rešenjima koji imaju znatno manji uticaj na prirodu i građane. Ona uključuju povećanje energetske efikasnosti ili ulaganje u proizvodnju električne energije iz sunca ili vetra, za šta postoji veliki potencijal u regionu ako se ispravno planiraju, uz učešće javnosti”, zaključuje Galop.

Izvor: WWF