Novi predlog Evropske komisije u oblasti energetike u martu

Srbija | Događaji

obnovljivi izvori energijeKonferencija „Evropska energetska politika – izazovi za Srbiju u procesu pristupanja EU“ održana je danas u beogradskom hotelu „Tulip Inn“ s ciljem da predstavi primere iz prakse nemačkih opština, saveza, kompanija, udruženja i konzorcijuma koji doprinose procesu razvoja održive energetske politike u Srbiji.

Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice gospodin Dirk Bušle (Dirk Buschle) izjavio je na skupu da Srbija dobro napreduje u primeni evropskih propisa u oblasti energetike i da je prva zemlja koja ozbiljno primenjuje Treći energetski paket. Pored toga, on je rekao da je Srbija vodeća zemlja u otvaranju tržišta što govori o njenoj ozbiljnosti u primeni EU propisa, da ima razvijeno regulatorno telo, odnosno Agenciju za energetiku. Bušle je istakao značaj članstva u Energetskoj zajednici i važnost usklađivanja reformi energetskog sektora, održivog razvoja energetike u regionu i, s tim u vezi, izdvojio primer Bugarske koja je predaleko otišla u podsticaju obnovljivih izvora energije.

Na temu stanja energetike u regionu, na ovom skupu govorio je i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju gospodin Goran Svilanović i zaključio da su problemi zemalja regiona u oblasti energetike slični, poput zavisnosti od uvoza energenata, nedovoljnog broja snabdevača energijom, niske energetske efikasnosti i zastarele infrastrukture.

Šef odeljenje za međunarodnu saradnju u Direktoraru za energetiku Evropske komisije gospodin Hans van Stin (Hans van Steen) rekao je da EU mora da smanji emisiju štetnih gasova, a da je utvrđivanje novih ciljeva za 2030. godinu u oblasti energetike i klimatskih promena neophodno kako bi se obezbedila stabilnost i predvidivost za investitore. Stin je rekao da će EU do 2020. godine ostvariti uštedu energije od 17 odsto umesto planiranih 20 odsto.

Novi predlog Evropske komisije u oblasti energetike, koji će se razmatrati u martu, predviđa da se do 2030. godine značajno smanji emisija štetnih gasova i poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji.

Ambasador Nemačke u Srbiji njegova ekselencija Hajnc Vilhelm (Heeinz Wilhelm) je na skupu rekao da je pred Srbijom težak posao da dostigne evropske standarde u energetici i da je uveren da će u tome uspeti. On je podsetio da je preko razvoje banke „KfW“ Nemačka u Srbiju investirala više od milijardu evra u energetiku u poslednjih 10 godina i da velike i srednje nemačke kompanije već učestvuju u energetskom sektoru Srbije, poput projekata revitalizacije RHE Bajina Bašta, proizvodnje vetrogeneratora u „Simens“-u (Siemens) u Subotici i proizvodnje izolacionih materijala „Knauf“-u. Ta saradnja na ulaganju u energetski sektor će se nastaviti, na šta ukazuje potpisan memorandum o saradnji između nemačke kompanije „RWE“ i Elektroprivrede Srbije 2012. godine.

Pomoćnik ministra energetike Srije gospodin Dejan Trifunović rekao je prisutnima na skupu da Srbija ide ka ispunjenju evropskih ciljeva, odnosno ka smanjenju emisije CO2, povećanju energetske efikasnosti i iskorišćenja obnovljivih izora energije. Trifunović je najavio za april početak skrininga energetskog sektora i da je izmena Zakona o energetici u finalnoj fazi. Planirani investicioni projekti u „zelenoj“ energetici za naredne dve godine, prema rečima Trifunovića, su 100 novih malih hidroelektrana i vetroparkovi snage veće od 200MW, a do 2020. godine i izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ snage 680MW.

Konferenciju „Evropska energetska politika – izazovi za Srbiju u pridruživanju EU“ organizovale su četiri nemačke privredne institucije, udruženje „Društvo za jugoistočnu Evropu“, nemačko Savezno ministarstvo za ekonomiju i tehnologiju, Odbor za Istok nemačke privrede i Delegacija nemačke privrede u Srbiji.

B.R.