Međunarodni dan borbe protiv trgovine krznom

Događaji

Foto-ilustracija: Unsplash (Ray Hennessy)

Otkako smo civilizacijski dospeli do nivoa na kojem je odeću moguće napraviti od različitih veštačkih materijala, izostavljanje upotrebe životinjskog krzna nameće se kao sasvim logičan korak. Nažalost, još uvek nije apsolutno tako. Iako se brojna udruženja za zaštitu životinja, kao i pojedinci, trude da ovu borbu konačno privedu kraju sa srećnim završetkom za krzeni svet, modna industrija i nesavesni pripadnici ljudske populacije umnogome u tome odmažu.

Upravo zbog toga, Međunarodni dan borbe protiv trgovine krznom obeležava se poslednjeg petka u mesecu, odnosno „pada“ baš u vreme čuvenog Crnog petka (Black Friday), dana koji odlikuju ekstremno niže cene i najmasovnija poseta radnjama u godini.

Prvi put je ovaj dan obeležen 1986. godine, a od tada se stalno radi na isticanju isključivo statusnog simbola kroz garderobu napravljenu od pravog krzna, a ne na njegovu prvobitnu svrhu, odnosno zaštitu od hladnoće u manjku drugih adekvatnih materijala davnih vremena.

Životinje na farmama za uzgajanje krznašica žive u izuzetno lošim uslovima, a sam čin ubijanja je takođe surov i najčešće podrazumeva da budu žive odrane, usmrćene strujnim udarom ili uspavane gasom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Mnoge zemlje već su zabranile uzgajanje životinja radi krzna, kao i trgovinu krznom, a brojni vodeći svetski brendovi, poput Gučija, Armanija, Tomija Hilfigera i Ralfa Lorena takođe su promenile svoju politiku rada u korist života krznenih stvorenja.

U regionu, zabrana ubijanja životinja radi krzna je na snazi u Sloveniji, Makedoniji, Hrvatskoj i, od početka prošle godine, u Bosni i Hercegovini.

Svakako, zalaganje za što potpunije odstupanje od uzgajanja krznašica, kao i zabranu ubijanja životinja radi krzna jedno je od primarnih ciljeva svih aktivista za zaštitu životinja, pokušavajući da stanu na put ovom vidu surovosti prema životinjskom svetu.

Jelena Cvetić