Dan ekologa Srbije

Događaji

Dan ekologa Srbije obeležava se 6. maja akcijama nevladinog sektora, obrazovnih i javnih institucija i drugih koji ovim danom promovišu zaštitu i unapređenje stanja životnog ambijenta i profesiju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Man Chung)

Opšteprihvaćena definicija ekologije je da je ekologija nauka koja proučava uzajamne odnose između organizama i sredine od kojih zavisi opstanak jedinki i populacija organskih vrsta i njihovih zajednica u prirodi. Koren izraza ekologija potiče od grčke reči „oikos“ što znači dom, stanište, i grčke reči „logos“ odnosno znanje, učenje. Krajnji cilj ove nauke je da utvrdi načela na kojima počiva zajednički život organizama u svakoj životnoj sredini proučavajući protok energije i kruženje materije u prirodi.

Zanimanje za ekološke probleme razvilo se tek 60-ih godina 20. veka, kada je primećen štetan uticaj pesticida na stanje ekosistema i zdravlje ljudi. Problemi uzrokovani intenzivnim korišćenjem fosilnih goriva i unošenjem hemikalija u atmosferu postavljaju ekološku krizu na mesto jednog od najvažnijih globalnih problema čovečanstva.

Ekologija se razvijala i kao prirodna, odnosno biološka disciplina, i kao društvena, humanistička nauka. Kao prirodna nauka ona ne sme isključiti čoveka, a kao humanistička disciplina ne sme biti odvojena od prirode. Ustvari, ekologija svojim saznanjima treba da doprinese stvaranju humanih uslova života prevazilaženjem prisvajačkog odnosa društva prema prirodi, koji ne vodi računa o osnovnom ekološkom principu da u prirodi postoji ekološka uslovljenost.

Ekologiju kao nauku treba razgraničiti od zaštite životne sredine i zaštite prirode koje su primenjeni delovi ekologije kao nauke. Stoga je poistovećivanje ekologije sa zaštitom prirode i zaštitom životne sredine pogrešno. Posebno treba razlikovati komunalnu higijenu od ekologije. Isto tako treba razlikovati ekologa (diplomiranog ekologa, diplomiranog inženjera ekologije i dr.) od ekologiste (zaljubljenika u prirodu).

Polje delovanja ekologije znatno je prošireno: danas ova nauka pomno ispituje čovekov odnos prema prirodi, budući da su antropogene aktivnosti postale neracionalne u iskorišćavanju prirode. Prekomerna seča šuma, zagađivanje voda i interevencije u vodotocima, zagađivanje atmosfere, kisele kiše, efekat staklene bašte, globalne klimatske promene i nuklearni otpad samo su neki od problema s kojima se primenjena ekologija danas susreće.

Imajući u vidu celokupnost značenja pojma ekologija, savremeni ekolozi imaju obaveze da istraže:

  • svojstva životne sredine u datom sistemu;
  • utvrde biološku raznovrsnost u datom sistemu;
  • odrede veličinu i brojnost populacija unutar životnih zajednica u datom sistemu;
  • izmere i ocene aktivnost populacija, odnosno životnih zajednica u odnosu na sredinu i međusobno.

Na globalnom nivou identifikovano je 10 glavnih ekoloških pretnji sa kojima smo suočeni u 21. veku:

  • Foto-ilustracija: Unsplash (Uttam Mullick)

    globalno zagrevanje

  • nedostatak pijaće vode
  • nedostatak energije (energetska zavisnost);
  • učestali prirodni hazardi;
  • rapidan gubitak biološke raznovrsnosti;
  • širenje gradova;
  • rast ljudske populacije;
  • porast nivoa mora;
  • smanjenje nivoa podzmenih voda;
  • infektivne bolesti i bolesti kacinogeneze i mutageneze.

Više informacija pročitajte ovde.

Izvor: Eko-centar Drinum