Dodatna zaštitita životne sredine u dva jednostavna koraka

Vesti | Srbija

Foto-ilustracija: Unsplash (Angelo Stara)

Tokom 2019. godine, Srbija je za zaštitu životne sredine izdvojila skoro 360 miliona evra – 10,7 odsto više nego godinu dana ranije.

U strukturi investicija za zaštitu životne sredine udeo za prevenciju zagađenja životne sredine iznosio je približno sedam miliona evra, dok su investicije za tretman nastalog zagađenja iznosile 433 miliona evra.

Od pomenute sume najviše sredstava je izdvojeno za upravljanje otpadom, više od 35 miliona evra.

Kada pogledamo definiciju zaštite životne sredine videćemo da ona podrazumeva skup različitih postupaka i mera koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine sa ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Nažalost, definicija nam ne vredi puno ako se ona ne vidi kao neka vrsta “obaveze”, ili bolje rečeno kulture, svih članova društva. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor koji ukazuje na nivo života stanovništva.

Važan faktor u očuvanju životne sredine dolazi i od izbora mesta u kojem živimo, a jedno od rešenja nalazimo u sektoru zgradarstva koje ima ogroman potencijal za uštedu energije i identifikovan je kao jedan od najvažnijih u oblasti unapređenja energetske efikasnosti u Srbiji. Najveći izazov je smanjenje potrošnje energije u stambenim zgradama koje čine 75 odsto svih zgrada. Znatno manje troškove imaju vlasnici pasivnih kuća.

Kada se odlučite za kupovinu novog stambenog objekta, a pri tome želite da vaš novi dom bude po ekološkim standardima, važno je da prođete procenu ekoloških i socijalnih rizika pre odobrenog kreditiranja.

Foto-ilustracija: Unsplash (NISCHAL MALLA)

Za primer ćemo uzeti ProCredit banku koja pored pažljive finansijske analize, proteže svoju odgovornost i na zaštitu životne sredine koja bi trebalo da ostane čista i zdrava i za generacije koje tek dolaze.

Politika zaštite životne sredite u ProCredit banci primenjuje se kroz visokе standardе po pitanju uticaja poslovnih aktivnosti na životnu srеdinu i kroz internu edukaciju i informisanje zaposlenih.

Menadžment ProCredit banke opredeljen je za neprekidno unapređenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine (Environmental Management System – EMS) u skladu sa zahtevima standarda ISO 14001 i shodno tome obavlja aktivnosti, odnosno pruža finansijske usluge klijentima na ekološki održiv način.

Banka omogućava detekciju i izbegavanje potencijalnih negativnih uticaja na životnu sredinu još u ranoj fazi, a svi zaposleni ProCredit banke su u obavezi da u svojim svakodnevnim radnim aktivnostima poštuju principe EMS-a.

Kao rezultat sistematičnog pristupa podizanja svesti, i kod zaposlenih i kod kliljenata, postignut je viši nivo svesti o zaštiti životne sredine i osećaj pripadnosti zaposlenih banci kao instituciji koja je striktno podređena ekološkim principima poslovanja.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)

U savladavanju brojnih izazova na polju očuvanja životne sredine, ProCredit banke primenjuje upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima u kreditiranju koje je zasnovano na stalnoj proceni kreditnog portfolija kroz dubinsku analizu svih privrednih aktivnosti koje nose potencijalni rizik po životnu sredinu i društvenu zajednicu, i na kraju odbijanje zahteva za finansiranje preduzeća koja neodgovornim poslovanjem i praksama štete životnoj sredini ili se nalaze na listi isključenih delatnosti institucije.

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine u ProCredit banci usklađen je sa međunarodnim standardom ISO 14001:2015.

Upravljanje rizicima kreditiranja sa aspekta zaštite životne sredine i društvene zajednice ima za cilj da smanji eksterni uticaj koji banka ima kroz finansiranje klijenata. Sve ProCredit banke imaju listu isključenih delatnosti na kojoj se nalaze aktivnosti koje kao grupa nisu nisu spremni da podrže, finansiraju ili promovišu jer nisu u skladu sa njihovim principima i negativno utiču na životnu sredinu i društvenu zajednicu. Za aktivnosti koje podržavaju primenjuju Standard za upravljanje uticajem kreditnih aktivnosti na očuvanje životne sredine i socijalne odgovornosti. Ovaj standard propisuje uslove i način procene ekoloških i socijalnih rizika prilikom kreditiranja klijenata.

Primenom ekoloških aspekata u procesu odobravanja kredita, ProCredit banka se trudi da unapredi sveukupnu ekološku svest svojih klijenata.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andryck Lopez)

U svemu tome, banka se, sa jedne strane, trudi da što pouzdanije oceni ekološki i društveni uticaj koji će imati investicije klijenata, a sa druge proverava se da li je njihovo poslovanje u skladu sa principima zaštite životne sredine koje je banka usvojila i u skladu sa važećim zakonima i propisima. Banka promoviše investicije koje ne ugrožavaju životnu sredinu i pomažu smanjenju štetnih ekoloških uticaja, kao i one koje su bazirane na obnovljivim izvorima energije ili energetski efikasnim tehnologijama.

Samo u toku 2019. godine, implementirani su ažurirani Standardi za upravljanje uticajem kreditnih aktivnosti na očuvanje životne sredine i socijalne odgovornosti, čime se dodatno ovaj aspekt procene rizika u banci poboljšao i uskladio sa savremenim izazovima zaštite životne sredine.

Razvojno orijentisano poslovanje ima za svrhu pozitivan uticaj na društvo, lokalnu ekonomiju i životnu sredinu. Takođe, kroz pozitivan primer društvene i ekološke odgovornosti, pri tome prateći i svetske trendove, važno je odabrati banku koja se trudi da uspostavi sistem koji doprinosi smanjenju negativnih uticaja na svet u kojem živimo.

Najvažnije je razumeti da procena rizika treba da obezbedi jasnu informaciju o potencijalnim rizicima kako bi banka donela pravilnu odluku vezanu za mogući problem u oblasti zaštite životne sredine. Troškovi koji proizilaze iz procene ekoloških rizika su minimalni u poređenju sa potencijalnom štetom koja nastaje ukoliko procene ne bi ni bilo. Ovakav vid odgovornog poslovanja ne postoji samo kao instrument za sprečavanje i upravljanje uticajima štetnih događaja po banku, već i kao sila da se bolje sagledaju mogućnosti razvoja u složenim ekonomskim, finansijskim, tehnološkim i ekološkim uslovima.

Nemamo vremena za gubljenje – u pitanju je opstanak planete, jedine koju imamo. Zato budimo odgovorni prema njoj, toliko joj dugujemo.

Jovana Canić