Dobitna kombinacija na Kipru

Intervju

Foto: CorD Magazine

Najosunčanija država u ovom delu sveta, sa tek dvadesetak oblačnih dana tokom čitave godine, smestila se na raskrsnici Evrope, Azije i Afrike. Svojom lepotom, bogatom istorijom, neodoljivim plažama i brojnim letovalištima privlači veliki broj turista iz celog sveta.

Ako ste već pomislili na Kipar, u pravu ste. Ipak, ovo ljupko mediteransko ostrvo već plaća cenu svog donedavno blagotvornog geografskog položaja. Njegovi stanovnici se suočavaju sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena, sušama i nedostatkom vode kao i izazovima u usvajanju principa cirkularne ekonomije. Ambasador Kiparske Republike u Srbiji Dimitrios Teofilaktu otkriva u razgovoru za naš portal da li kiparska vlada uspeva da pronađe odgovarajuću kombinaciju rešenja za adaptaciju na klimatske promene.

 EP Prosečna godišnja temperatura u 2020. godini je iznosila 20,6 °C, a u rasponu od 1960. do 1970. godine ona se zadržavala na podeoku od 17,2 °C. Na koji način se Kipar bori sa rastućom temperaturom?

Dimitrios Teofilaktu Već se primenjuju neposredne mere prilagođavanja za smanjenje ranjivosti prirodnih i socio-ekonomskih sistema kao odgovor na klimatske promene. Istovremeno, u toku su usklađivanja dugoročnih strategija uprkos složenoj prirodi njihovih primena. Brojne studije su ukazale na to da je najvažnije odmah reagovati, jer će troškovi klimatskih promena biti još veći ukoliko se ništa ne preduzme. Kipar je svedok ozbiljnih negativnih posledica klimatskih promena i shodno tome smo uspostavili Nacionalnu strategiju za adaptaciju i Akcioni plan. Kipar je primoran da se bavi klimatskim promenama na regionalnom nivou. U tom cilju smo pokrenuli specifičnu inicijativu za spajanje Nacionalnih akcionih planova koji su usvojile zemlje Istočnog Mediterana i Bliskog istoka kako bi se ojačala regionalna usklađenost i saradnja. Zapravo, razvijen je detaljan program rada, koji se sastoji od dva različita elementa, naučnog i međuvladinog.

EP Zahvaljujući tome što ima prosečno 340 sunčanih dana godišnje, Kipar se ističe veoma razvijenim turizmom. Međutim, ostrvo je takođe pogođeno sušnim periodima, pa je voda oduvek bila dragocen resurs. Kako se izlazi na kraj sa potrebama za vodom kada postoji ogroman pritisak na vodne resurse?

Dimitrios Teofilaktu Nedostatak vode je uvek bio ogroman izazov za Kipar, koji se nalazi među državama članicama Evropske unije sa najmanjom količinom dostupne vode po glavi stanovnika. Kao ostrvo sa polusušnom klimom i ograničenim vodnim resursima, koji uglavnom zavise od padavina, Kipar se suočava sa dodatnim izazovima, u poređenju sa zemljama na kopnu, i mnogo je ranjiviji na klimatske promene. U cilju rešavanja problema i poboljšanja dostupnosti izvora vode za upotrebu u domaćinstvu i za navodnjavanje, podstiče se stanovništvo da optimalno koristi nekonvencionalne vodne resurse, kao što su desalinizacija i ponovna upotreba vode. Reciklirana voda je sve veći i stabilniji resurs. Za nas je jedan od prioriteta takođe i efikasno upravljanje potražnjom za vodom, jer je to osnovni uslov za sprovođenje i primenu održive politike o vodama. Shodno tome, primenjuju se razne mere usmerene na dalje poboljšavanje dobre prakse za potrošnju i ponovnu upotrebu vode. Jedna od primenjenih mera je politika cena za utrošenu količinu vode. Već duži niz godina postoje podsticajne cene, prateći cenovnik i blok tarife koje se primenjuju u zavisnosti od količine utrošene vode.

Foto-ilustracija: Pixabay

EP Zahvaljujući otkrićima ugljovodonika u kiparskim vodama, i velikog nalazišta gasa u egipatskim vodama, koje je vrlo blizu kiparskog kopna, vaša zemlja je dospela u žižu međunarodne javnosti. Industrija nafte i gasa nastavlja da se razvija. Da li će to ugroziti prioritete postavljene klimatskom agendom?

Dimitrios Teofilaktu Zaista, region istočnog Mediterana je privukao veliku pažnju zahvaljujuči otkrićima gasa u ovom području, pa su se aktivnosti na istraživanju ugljovodonika znatno uvećale. Uprkos tome što je pandemija imala negativan uticaj na industriju nafte i gasa širom sveta, očekuje se dalji razvoj aktivnosti. Na prvi pogled izgleda da one nisu u skladu sa prioritetima klimatske agende, ali ovo nije potpuna slika. Kad je reč o energetskoj tranziciji, ciljevi klimatske agende ne mogu se postići preko noći. Osim toga, potrebna su značajna ulaganja, ali i nove tehnologije. Ukratko, neophodno je imati prelazni period i gorivo za takav period, a svi se slažu da je to prirodni gas. Znamo da se prirodni gas koristi u proizvodnji vodonika, za koji se očekuje da će imati vodeću ulogu u energetskoj tranziciji. U određenim sektorima, poput transporta, energetska tranzicija biće teža i sporija. Prirodni gas može igrati ključnu ulogu, jer je nesumnjivo reč o ekološki najprihvatljivijem konvencionalnom gorivu.

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.