Dizajniran uređaj u kom se jestive gljive hrane plastikom koju same razgrađuju (FOTO) (VIDEO)

Svet | Održivi razvoj

Foto: Print Screen / Sciencealert.com

Načinima za uklanjanje otpadne plastike iz životne sredine danas se bave brojni istraživački timovi širom sveta. Nedavno je grupa naučnika realizovala upravo jedan takav projekat – uređaj koji pretvara plastični otpad u jestiv proizvod, zahvaljujući dvema sondama na kojima se uzgajaju gljive, sa sposobnostima razlaganja plastike i akumuliranja njenih otrovnih sastojaka.

Spomenuta tehnologija, nazvana „Fungi Mutarium“, u razvoju je već nekoliko godina, a timu su se pridružili mikrobiolozi, odnosno mikolozi, kako bi se ispitivanja proširila i sa nekim drugim vrstama gljiva, koje bi mogle da poboljšaju efikasnost procesa razgradnje.

Ono što realizaciju „Fungi Mutarijuma“ čini tako primamljivom jeste činjenica da ovaj uređaj, osim što koristi gljive da obrađuje sintetički otpad, on istovremeno proizvodi i hranu.

Ideja je proistekla iz studije objavljene 2012. godine na Univerzitetu Jejl, nakon što su istraživači pronašli retku gljivu u Amazonu, koja ima sposobnost razvrađivanja poliuretana – jednog od najčešće korišćenih sastojaka u industriji plastike. Osim navedene sposobnosti razgrađivanja poliuretana, ova gljiva može da opstane u anaerobnim uslovima (bez kiseonika), u okruženju sličnom onom koje se nalazi na dnu deponija.

– Znamo da postoji potencijal da se naš proces ubrza jednostavom optimizacijom njegovih parametara: temperature, vlažnosti, odgovarajuće mikroklime, koji bi podstakli razmnožavanje gljiva i bržu razgradnju plastičnih materijala. Iako je ovo pitanje malo osetljivo, postoji mogućnost da se izvrše određene genetske modifikacije, koje bi ubrzale proces – rekla je Katarina Unger, jedan od austrijskih istraživača angažovanih na projektu.

Kada je u pitanju otpadna plastika, svaki iskorak i moguće rešenje su veoma značajni. Naime, nedavni izveštaji procenjuju da će u narednih 35 godina broj riba u našim okeanima nadmašiti količina plastičnog otpada, a do 2050. godine proizvodnja plastike biće tri puta većeg obima nego 2014. godine.

Spomenuti uređaj sadrži seriju malih belih čaša, napravljenih od agara (želatina dobijenog od morskih algi), skroba i šećera, a unutra su smešteni tanki rezanci plastičnog otpada koji su prethodno sterilisani UV zračenjem. Micelije pečuraka Pleurotus ostreatus i Schizophyllum commune padaju u čaše, gde rastu hraneći se plastičnim otpadom i hranljivim materijama iz zidova čaše.

Naravno, ova zamisao još uvek je na nivou pilot-projekta, i potrebno je sprovođenje brojnih testova, pre nego što uređaj postane komercijalno dostupan. No, prema rečima projektnog tima, za njih je najvažnija činjenica da je uspostavljenja multidisciplinarna saradnja sa istraživačima iz drugih oblasti.

Izvor: sciencealert.com