Danska planira gradnju energetskih ostrva i izvoz zelene energije

Danska planira da izgradi dva „energetska ostrva“ ukupnog kapaciteta 4 GW „ofšor“ vetroenergije u sklopu planova za smanjenje emisije ugljen-dioksida za 70 odsto u odnosu na nivo iz devedestih godina prošlog veka do 2030. Plan je i da Danska postane izvoznik zelene energije.

Kako piše Klajmat hom njuz (Climate Home News), medijski partner portala Euraktiv, danska vlada je objavila predlog sa šest tačaka kako da zemlja dostigne obavezujuće klimatske ciljeve, inače među najambicioznijim u svetu, šest meseci nakon što su usvojeni u parlamentu kao deo novog klimatskog zakona.

Foto-ilustracija: Unsplash (30daysreplay)

Danska se takođe obavezala da postane klimatski neutralna do 2050.

U vladi kažu da se predloženim otvara nova era u ekspanziji vetroenergije na moru i kod stvaranja energetskih ostrva.

Dva ostrva koja planira Danska biće kapaciteta najmanje 2 GW svako, čime će se udvostručiti sadašnji kapacitet „ofšor“ vetroenergije zemlje.

„Danska mora da bude pionir zelene energije, zato ne odustajemo od velikih klimatskih ambicija, čak i kada smo usred istorijske krize“, istakao je u saopštenju danski ministar za klimu Dan Jergensen misleći na krizu izazvanu pandemijom koronavirusa.

„Predstavili smo paket koji donosi smanjenje emisije CO2 na kratak rok i istovremeno otvara put do buduće klimatski neutralne Danske“, rekao je Jergensen.

Očekuje se da ostrva proizvedu više struje nego što danska domaćinstva godišnje potroše i vlada se nada da će izvoziti svoju zelenu energiju u susedne evropske zemlje.

Jedno od priobalnih energetskih čvorišta će biti izgrađeno na veštačkom ostvru u Severnom moru i moglo bi da bude povezano sa Holandijom. Na dugi rok, kapacitet ostrva mogao bi da bude povećan na 10 GW.

Drugo čvorište bi se gradilo na danskom ostrvu Bornholm u Baltičkom moru, sa potencijalnom konekcijom sa Poljskom.

Kako je saopšteno, Danska će otvoriti dijalog o povezivanju ostrva, odnosno proizvodnje energije, sa obe zemlje.

Na duži rok, višak struje proizveden na ostrvima mogao bi da se pretvara u zeleni vodonik i prerađuje u gorivo za avione, kamione, brodove i grejanje.

Profesor energetskog planiranja Brian Vad Matiesen na Univerzitetu Alborg rekao je za portal da je „izuzetni optimista“ i da predloženo stvara „dobru osnovu za političke pregovore“.

Matiesen smatra da je vreme da se počne sa uspostavljanjem energetskih ostrva čiji se kapacitet može povećati. Kako je rekao, njegova istraživanja pokazuju da kapacitet oba ostrva može da se poveća na 4-5 GW u narednih pet do sedam godina.

Međutim, povećanje kapaciteta može da postane tehnički izazov i zahtevaće velike količine struje za transport energije, rekao je Matiesen. Kao jedno od rešenja, prema njegovom mišljenju, treba razmotriti mogućnost pretvaranja energije u vodonik na mestu proizvodnje.

„Neće biti lako transportovati tu energiju do glavnih čvorišta za tražnju električne energije u Evropi“, rekao je on. „To će zahtevati evropsku saradnju“, dodao je Matiesen.

Plan predviđa sredstva za istraživanja i razvoj, uključujući 58 miliona dolara godišnje za tehnologije za izdvajanje i skladištenje ugljenika i dalja ulaganja u biogas.

Vlada je predložila podsticaje i subvencije za dalje unapređenje energetske efikasnosti u kućama i zgradama i prelazak na grejanje iz obnovljivih izvora. Deo paketa je i mapa puta do klimatski neutralnog sektora upravljanja otpadom do 2030.

Predloženo predstavlja prvu fazu šire strategije napuštanja fosilnog goriva u Danskoj. Planovi dekarbonizacije u poljoprivredi i transportu očekuju se kasnije ove godine.

Izvor: Euractiv.rs