Da li su evropske banke dovoljno „zelene“?

Kad je reč o borbi protiv klimatskih promena u Evropi, čini se da je bankarski sektor „zakazao“.

Prema poslednjem istraživanju odgovorne investicione organizacije „Share Action“, u poslednje tri godine zabeležen je veoma spor napredak na ovom polju u bankarskom svetu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ethan Wilkinson)

Organizacije rangira banke u Evropi prema učinku u borbi protiv klimatskih promena, a za prethodnu godinu podatke joj je dostavilo 19 od 20 banaka.

Tek 10 odsto od zahteva usklađenost između ciljeva Pariskog sporazuma, a 35 odsto strategije usmerava samo na ograničenje porasta globalne temperature na 2 °C.

Čini se da banke nisu pronašle adekvatan način da pristupe problemu klimatske krize.

Glavni ishodi banaka koje su poboljšale sopstvenu politiku u skladu sa klimatskim promenama od 2017. godine, kada je prethodno istraživanje sprovedeno, nisu obećavajući. Čini se da nijedna od njih ne pokazuje da u svoj rad implementira potrebne mere, ali da, s druge strane, dajući podršku proizvodnji uglja, nafte i gasa, zasenjuju zelene finansijske obaveze.

Mnoge od njih svakako da jesu prestale da finansiraju projekte eksploatacije fosilnih goriva, ali još uvek nisu u potpunosti raskrstile sa finansiranjem kompanija čije su delatnosti usmerene na industriju teških metala.

Ipak, banke pokazuju da žele da razviju proizvode i usluge koje će se zasnivati na niskom udelu ugljenika, što bi podrazumevalo zelene hipoteke i obveznice. Jedan od ciljeva jeste podrška zelenim projektima, kojih treba da bude sve više.

Kako su svi činioci u borbi protiv klimatskih promena jednako bitni, ni bankarski sektor ne predstavlja izuzetak. Ipak, ukoliko se na određenim poljima beleže neuspesi, to će imati globalni odraz na ovaj problem, a finansijski sektor i ekonomija predstavljaju važnu kariku i kad je reč o zaštiti životne sredine.

Jelena Cvetić