Da li poljoprivreda i prehrambena industrija mogu uskoro očekivati preporod?

Hrana

Smanjena je proizvodnja žitarica, potrošnja vina i svinjskog mesa, ali istovremeno rast beleže soja, suncokret, maslinovo ulje… Šta sve i kako utiče na trendove u poljoprivredno-prehrambenom sektoru u vreme pandemije KOVID-19?

Pandemija koronavirusa stvorila je do sada neviđene izazove za poljoprivredno-prehrambeni sektor Evropske unije. I dalje se ne zna kolika je razmera uticaja KOVID-19 i kada ćemo moći da počnemo govoriti o privrednom oporavku. Uprkos tome, lanac snabdevenosti hranom pokazao se otpornim tokom čitave krize.

Foto-ilustracija: Unsplash )Jordan Cormack)

Budući da se mere zatvaranja postupno ukidaju u čitavoj Evropi, trebala bi da poraste i tražnja u restoranima, barovima i kafićima. Iako, u kratkom vremenu ona ne može da se vrati na nivo od prošle godine, a jedan od razloga je i smanjenje kupovne moći domaćinstva, ali i rast cena.

Kao što je navedeno u prolećnom izdanju kratkoročne prognoze, pandemija i sa njom povezane mere koje su preduzele države članice, stvorili su puno izazova za poljoprivredno-prehrambeni sektor. Zatvaranje ugostiteljskih objekata, od najmanjih do najvećih, uticalo je na tražnju za pojedinim proizvodima, a sektor je morao da se prilagodi novim okolnostima. Najnoviji kratkoročni izgledi objavljeni od strane Evropske komisije predstavljaju pregled najnovijih trendova i dalje izglede za ovaj sektor.

Smanjena proizvodnja žitarica, a rastu soja i suncokret

Za razdoblje 2020/21., u EU se previđa proizvodnja žitarica od 286,3 miliona tona, što je smanjenje za 2,7 odsto u odnosu na 2019/20., ali je još uvek 1,7 odsto iznad petogodišnjeg proseka. Razlog je manje zasejanih površina ozimih useva, ali i suša. Procenjuje se da će se potrošnja ove vrste namirnica u EU smanjiti za 0,6 odsto  i to zbog smanjene potražnje pekarskih i prehrambenih proizvoda. Ipak, to ne bi trebalo da potraje, a ponovni rast se očekuje u narednom razdoblju.

Tokom ovog perioda proizvodnja uljane repice trebala bi da bude na sličnom nivou u odnosu na prošlu, sa 15,4 miliona tona. Kada je reč o suncokretu, ona bi trebala da dostigne 10,4 mil. t, što je porast od 3,7 odsto u odnosu na prošlo razdoblje. Proizvodnja soje i proteinskih biljaka takođe bi mogla da se poveća i dostigne 2,8, odnosno 4,5 miliona tona, a šećera bi trebala da ostane na istom nivou kao u prethodnom periodu, uprkos smanjenju površine pod šećernom repom za 3 odsto .

Foto-ilustracija: Unsplash (Calum Lewis)

Povećanje maloprodaje maslinovog ulja i smanjena potrošnja vina

Proizvodnja maslinovog ulja u EU ostala je 4 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Mere zatvaranja doprinele su povećanju maloprodaje i njegovom korišćenju u prehrambenoj industriji, ali očekuje se da će nesigurnost oko letnje sezone 2020. dodatno doprineti maloprodajnoj tražnji. Ukupno gledajući, potrošnja u EU bi mogla i dalje rasti za 6 odsto , a u 2020. godini proizvodnja bi trebala da se poveća i da dostigne 2,3 mil. tona, što je čak 20 odsto  više u odnosu na prošlu godinu.

Dok se očekuje da će se potrošnja vina smanjiti za 7 odsto zbog korona krize, proizvodnja u druge namene poput vinskog sirćeta i rakije se povećala za 33 odsto . Za to su zaslužne značajne mere koje je Komisija predložila za kriznu destilaciju. Izvoz vina pao je za 7 odsto dok je uvoz pao za 8 odsto.

Proizvodnju paradajza nadoknadila Poljska?

Što se tiče sektora voća i povrća, cene jabuka poslednjih meseci bile su vrlo visoke zbog malih prinosa i velike potražnje tokom pandemije. Za breskve i nektarine se očekuje rekordno niska proizvodnja od 3,1 milion tona zbog nepovoljnih vremenskih uslova i niskih otkupnih cena, a visokih troškova proizvodnje. To će uticati na cene koje su već porasle za 19 odsto u prvih sedam nedelja sezone u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Proizvodnja paradajza trebala bi da ostane stabilna, a pad proizvodnje u Španiji nadoknađen je rastom u Poljskoj. Istovremeno, potrošnja paradajza u EU beleži blagi pad od 1 odsto u ovoj godini.

Mleka prikupljeno više od očekivanog

Prikupljanje mleka ove godine moglo bi da dostigne oko 144 miliona tona, odnosno 0,7 odsto više nego prošle godine i više nego što je predviđeno u proleće, a sve zahvaljujući dobrim izgledima za kvalitet pašnjaka tokom proleća i leta i većoj dostupnoj i pristupačnoj hrani. Ovom rastu najviše doprinose Nemačka, Italija, Španiija i Holandija.

Rastuća tražnja za sirom u maloprodaji EU mogla bi da nadoknadi gubitke od strane prehrambenih usluga. No, moglo bi rezultirati i neznatno manjom potrošnjom sira u ovoj godini. Uprkos izvozu koji bi mogao da raste za 2 odsto, pad domaće potrošnje mogao bi dovesti do nižeg rasta proizvodnje nego što se predviđalo.

Foto-ilustracija: Unsplash (José Ignacio Pompé)

Stanovnici EU jedu sve manje mesa?

Očekuje se da će se proizvodnja govedine smanjiti za 1,7 odsto zbog smanjene potražnje usled pandemijske krize te smanjenja stada i ranog klanja kada su goveda bila manje kilaže zbog nedostupnog krmiva tokom sušnog proleća. Proizvodnja živine pada za 2 odsto, a sektor se prilagođava manjoj potražnji i nižim cenama.

Proizvodnja svinjskog mesa trebala bi da se poveća za 0,5 odsto zbog povoljne cene, povratom potražnje i solidnim izgledima za izvoz u Kinu. Očekuje se da će se proizvodnja ovčjeg i kozjeg mesa smanjiti za 1,5 odsto.

Generalno, smanjenje potražnje tokom zatvaranja, kao i ograničena dostupnost EU koja nije nadoknađena uvozom, dovešće do smanjenja potrošnje mesa za 2,5 odsto na 65,4 kg po glavi stanovnika u 2020. godini.

Autorka: Martina Popić

Izvor: Agroklub.rs