Da li je veštačka fotosinteza budućnost energetike?

Foto: pixabay

Internacionalni tim istraživača predstavio je novu tehniku, inspirisanu procesom fotosinteze, koja bi jednog dana mogla da se koristi za proizvodnju goriva na bazi vodonika i da bude neograničeni izvor obnovljive energije.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Energy, i u njemu su naučnici sa Kembridža predstavili novu metodu kojia se koristi da razdvoji molekule vode na manje delove, tj. vodonik i kiseonik koristeći sunčevu svetlost. Biljke takođe razdvajaju molekule vode kako bi konvertovali energiju sunca u procesu fotosinteze.

Iako je veštački proces fotosinteze prisutan već nekoliko decenija, on nije dovoljno prilagođen se koristi u svrhe proizvodnje energije.

Ervin Rajzner, stručnjak za energetiku i održivi razvoj i predvodnik studije rekao je da je ovo novo istraživanje bitan uspeh u oblasti poluveštačke fotosinteze. Ovaj pristup koristi sposobnosti prirodnih enzima i kombinuje ih sa tehnologijom kako bi prevazišao organičenja tehnika isključivo veštačke fotosinteze.

„Konverzija solarne energije kako bi se proizvodila obnovljiva goriva i hemikalije, je važna strategija za napajanje našeg društva u post fosilnom dobu. Prirodna fotosinteza je evoluirala tako da skladišti solarnu energiju i da ugljen dioksid pretvara u šećer, ali ovaj proces nije baš energetski efikasan. Veštačka fotosinteza imitira prirodnu i cilja na to da proizvede vodonik iz vode uz pomoć deljenja molekula, ali problem predstavljaju veoma skupi ili toksični katalizatori. U našem istraživanju pokušali smo da kombinujemo najbolje iz prirodnog i veštačkog sveta tako što ćemo koristiti veoma efikasne biološke katalizatore kojih ima u izobilju i upotrebiti ih sa sintetičkim materijalima i solarnim napravama kako bi uspešno proizvodili energiju.“

Ključni enzimi za ovu tehniku nalaze se u algama a prototip ovog sistema pokazao je da se ovom tehnikom apsorbuje više svetla nego u procesu prirodne fotosinteze.

Prema istraživačima, njihov rad prevazišao je mnoge prepreke u integraciji organskih komponenti sa neorganskim materijalima i rezultat će biti više mogućnosti u budućoj proizvodnji energije. Rajzner je naglasio da njihov rad za sada predstavlja samo dokaz mogućnosti ovog principa ali se oni nadaju da će u budućnosti dalje razviti ovaj metod i naći razne praktične načine na koje može da se iskoristi.

Vodonik je hvaljen kao gorivo budućnosti i već se koristi u nekim vozilima. Za razliku od fosilnih goriva hidrogena ima u izobilju a kao nusprodukt ne stvara gasove staklene bašte ili druge polutante. Trentni problem jeste što je potrebno mnogo energije (koja se uglavnom dobija uz pomoć sagorevanja fosilnih goriva) kako bi se proizveo vodonik. Naučnici već neko vreme traže način da uz manje energije proizvedu vodonik a nova studija je jedno od potencijalnih rešenja.

Milan Zlatanović

Izvor: newsweek