Da li je vazduh u Beogradu za vikend zaista bio najzagađeniji na svetu?

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Iako je zaštita životne sredine medijski nepopularna, i neretko skrajnuta, tema, vesti iz jedne njene grane protekle dve nedelje pune novinske i internet stupce – ali one, nažalost, nisu pozitivne. Srpska prestonica se, prema indeksu kvaliteta vazduha, „zacementirala“ među deset svetskih gradova sa najzagađenijim vazduhom, a u nekoliko navrata se našla i na, nimalo laskavom, prvom mestu, prestižući i Delhi u Indiji i Peking u Kini, u kojima su ljudi sa zaštitnim maskama – čest prizor. Uprkos vedrom nebu i sunčanom vremenu, u određenim trenucima Beograđani su se našli u goroj situaciji, po pitanju vazduha, od stanovnika gradova obavijenih gustim smogom, otkrili su podaci aplikacije za merenje kvaliteta vazduha Air Visual.

Foto: Screenshot

U trenutku pisanja članka, Beograd se na pomenutoj listi nalazio na trećem mestu, a ni komšije iz Sarajeva (4. mesto), Sofije (8. mesto) i Skopja (9. mesto) nisu bile ni u šta zavidnijem položaju.

Međunarodna agencija Rojters pripisala je odgovornost za skorašnje vazdušno zagađenje glavnog grada Srbije – poljoprivrednicima koji na okolnim njivama pale korov i strnjiku u uverenju da će ovakva praksa doneti bolje prinose. Izduvni gasovi starih vozila na dizel, grejanje na „prljave energente“, industrija i obližnji površinski kopovi uglja dodatno su doprineli stvaranju „otrovne magle“ iznad gotovo dvomilionskog grada.

Ipak, Agencija za zaštitu životne sredine je saopštila da informacije koje kruže treba da uzmemo sa određenom zadrškom.

„Građanima čitavog sveta su preko interneta pristupačne različite aplikacije i sajtovi koji prikazuju kvalitet vazduha u velikom broju gradova širom planete… Većina njih prikazuje indeks kvaliteta vazduha na časovnom nivou za stotine gradova na planeti, uključujući i gradove u Srbiji, preuzimajući automatski podatke sa našeg sajta“, tvrdi Agencija i ističe da dalja kalkulacija preuzetim podacima ne podleže njihovoj kontroli i proveri. „Upoređivanje takvih indeksa sa podacima iz našeg monitoringa može dovesti do zablude korisnika“, dodaje i naglažava da, ne želeći da ugrozi bilo čije pravo izbora korišćenja neke aplikacije ili sajta, naglašava da Agencija može biti odgovorna isključivo za pouzdanost podataka na svom sajtu.

Ne zanemaruje neophodnost prikaza trenutnog stanja kvaliteta vazduha, ali skreće pažnju da ne postoji definisana granična vrednost za satne vrednosti suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5. „Znajući da u jednom gradu koncentracije zagađujućih materija zavise ne samo od njegovih emisija, nego i od perioda dana, godišnjeg doba i meteoroloških uslova, jasno je da je nelogično pravljenje rang lista svakoga sata velikog broja gradova koji se nalaze u 24 časovne zone, na 2 hemisfere, različitim geografskim širinama, čak i za parametre koji imaju definisane satne granične vrednosti“, obaveštava Agencija. „U cilju dobijanja pouzdanih informacija, svi zainteresovani mogu posetiti, pored sajta Agencije, i sajt Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) kao ustanove najvišeg nivoa u ovoj oblasti u Evropskoj uniji i koja pruža sliku kvaliteta vazduha u Evropi u realnom vremenu“, zaključuje.

Pregled mernih stanica na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine ukazuje na to da je, pored nekih lokacija u Beogradu, vazduh u našoj zemlji „zagađen“ i u Beočinu, Boru, Kosjeriću, Nišu i Valjevu, a „jako zagađen“ u pojedinim delovima prestonice, kao i Novog Sada, Pančeva i Subotice.

Kvalitet vazduha u glavnom gradu je moguće pratiti i OVDE.

Jelena Kozbašić