Novi predsednik Brazila, Žair Bolsonaro želi podršku farmera i poljoprivredne industrije. Šta to znači za Amazon?
Hoće li se Bolsonaro, sada kada je dobio izbore posvetiti planiranom uništenju Amazonske prašume. Uzimajući u obzir njegove izjave tokom predizborne kampanje, ovo je vrlo ozbiljno pitanje. Bolsonarovi stavovi vezani za ekološka pitanja zabrinuli su mnoge i naveli ih da se pitaju kakva će biti budućnost najveće prašume na svetu.
Ono što je zbunjujuće jeste da se u Bolsonarovovom zvaničnom predsedničkom programu ne pominje Amazon. On, kada je reč o ekološkoj politici podržava tranziciju na obnovljive izvore energije, naročito na severoistoku zemlje, želi da naruči izgradnju više hidroelektrana i da spoji Ministarstvo poljoprivrede sa Ministarstvom zaštite životne sredine. Takođe planira da razbije monopol nad energetskim sektorom tako što će privatizovati deo energetskog giganta, kompanije Petrobras. U programu nema mnogo o deforestaciji ili pak o napuštanju ciljeva smanjenja gasova sa efektom staklene bašte.
Ipak, novinari, uglavnom na osnovu predsednikove podrške Donaldu Trampu na socijalnoj mreži tviter, tvrde da i on planira da napusti Pariski sporazum koji obavezuje Brazil da do 2030. godine smanji emisiju gasova staklene bašte za 43%, što je direktno povezano sa smanjenjem krčenja Amazona.
Alis Amorim, koordinatorka odeljenja za klimatsko zakonodavstvo na “Clima e Sociedade”, institutu koji promoviše razvoj čiste industrije u Brazilu, izjavila je da novoizabrani predsednik nije najavio da će se povući iz Pariskog sporazuma. “Bolsonarove izjave o zaštiti životne sredine namerno su nepotpune,” rekla je. “On ih prilagođava specifičnim kontekstima u kojima se postavljaju pitanja, ali teško je znati šta zaista planira. Mi radimo sa pretpostavkom da su pitanja i dalje otvorena.”
Novinari tvrde da je Bolsonaro na sastanku sa biznismenom koji se proslavio poslujući osiguranjima, u Riu de Žaneiru, prošlog septembra o Pariskom sporazumu rekao: “U pitanju je 136 miliona hektara zemljišta nad kojim ne smemo izgubiti kontorlu, moramo da izađemo.” Prošle nedelje, potvrdio je da mu nije namera da napusti Pariski sporazum iako traži garanciju kontrole nad zemljištem Amazona.
Kada je reč o međunarodnim sporazumima, Bolsonaro deluje kao da želi da povrati kontrolu nad zemljištem a ne da eksploatiše prašumu. Zapravo, povlačenje iz Pariskog sporazuma ne bi mu omogućilo da promeni zakon o zaštiti Amazona. Da bi to uradio, morao bi da poništi Brazilski zakon o šumama koji omogućava vlasnicima zemlje, domorodačkim plemenima, da zadrže 80% teritorije koju poseduju i koja služi kao rezerva lokalne vegetacije. Drugim rečima, samo 20% zemljišta u privatnom posedstvu bi moglo biti legalno raskrčeno.
Da bi ovo promenio, morao bi da napravi reformu kroz Senat i Kongres gde njegova partija nema većinu. Ono što je zabrinjavajuće jeste da je Parlamentarni poljoprivredni front koji drži 1/3 donjeg doma i ¼ Senata, podržao Bolsonara početkom ovog meseca. Poljoprivredni biznisi su najveća podrška Bolsonara i u interesu mu je da im izađe u susret.
Ponovo, stvari nisu toliko jasne. Neke grupe, poput Demokratske poljoprivredne unije brane konzervativne stavove o poljoprivredi i zalažu se za “labave” zakone o seči šuma kako bi se intenzivna poljoprivreda u Amazonu pospešila. Oni nailaze na rastući otpor od strane agrobiznisa koji budućnost Brazila vide u industriji sa niskim ekoloskim otiskom.
Ono što obećava jeste da je Brazil potpisanik Amsterdamske deklaracije koja je potpisana između Danske, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške i Velike Britanije a njen cilj je da do 2020. godine potpuno prekinu uvoz proizvoda koji su rezultat deforestacije. To bi podrazumevalo soju, najveći izvoz Brazila. Kada se ovo uzme u obzir jasno je zašto bi Brazilu bilo u interesu da je proizvodi bez seče šuma u Amazonu.
Vidimo da strane koje će najviše uticati na Bolsonarov stav o zaštiti imaju različite interese i stoga je on verovatno ostao neopredeljen povodom ovih pitanja. No, stručna javnost je zabrinuta jer je Bolsonaro politički kontroverzna figura koja dovodi na vlast osobe sa podjednako upitnim stavovima i metodama.
Izvor: wired
