Da li ćemo uskoro iz Beograda do Beča vozom putovati dva sata?

Mobilnost

Foto-ilustracija: Pixabay

Institut za međunarodne ekonomske studije iz Beča je objavio preporuke za trošenje sredstava u sklopu plana oporavka Evrope nakon pandemije. Jedna od mera koju su stručnjaci ovog instituta osmislili za obnovu ekonomije, a pre svega turističkog sektora, jeste železnica vredna 1,1 bilion evra, među čijim stajalištima bi mogao da se nađe i Beograd.

Prema predlogu austrijskih ekonomista, Evropska unija bi svoj fond, u iznosu od 2 biliona evra, delom trebalo da usmeri u širenje šinske infrastrukture kojom bi se kretali ultra brzi vozovi. Njihova brzina bila bi između 250 i 350 km/h.

Železnička mreža bi se protezala kroz Austriju, Belgiju, Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Češku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Irsku, Italiju, Letoniju, Litvaniju, Luksemburg, Maltu, Holandiju, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Španiju i Švedsku. Na Zapadnom Balkanu bi obuhvatala Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju.

Pruga bi bila dugačka ukupno 18.250 km, a izgradnja jednog kilometra bi koštala oko 60 miliona evra. Kroz naš region bi prolazilo 1.594 km, a od toga 448 km kroz našu zemlju. Srbija bi se našla se na trasi Berlin-Nikozija. Na toj smeđoj liniji su predviđene dve petlje (Beč i Sofija). Njome bi se voz u jednom smeru kretao od Nemačke, kroz centralnu Evropu – Češku, Austriju, Mađarsku – zatim dalje kroz Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku, sve do Kipra sa kojim bi postojala morska veza trajektom.

Njena procenjena vrednost iznosi 249 milijardi evra.

Foto: Institut za međunarodne ekonomske studije (screenshot)

Pored smeđe linije, u planu je povezivanje sledećih relacija– zelena linija: Dablin-Pariz, uz morsku vezu trajektom između gradova Kork i Brest; crvena linija: Lisabon-Helsinki, uz petlju koja obuhvata Rursku oblast u Nemačkoj; plava linija: Brisel-Valeta, od severa do juga kontinenta.

Ultra brzim vozovima bismo iz prestonice Srbije do glavnog grada Nemačke Berlina, udaljenog oko 1.250 km, stizali za oko 4 sata. U Beč, na oko 615 km od Beograda, došli bismo za oko 2 sata.

Ovaj projekat bi, prema nekim proračunima, mogao da se realizuje u toku naredne decenije.

Autori istraživanja podsećaju da je elektrifikacija saobraćaja nužna kako bi se do 2050. godine ispunile odredbe Evropskog zelenog sporazuma koje se tiču postizanja ugljenične neutralnosti. Ključno je da oživljavanje privrede, uz rast i povećanje zaposlenosti, teče bez zanemarivanja dugoročnih klimatskih ciljeva.

S obzirom na to da klimatske promene nadilaze državne granice, vlade bi trebalo da međusobno podele troškove za njihovo zauzdavanje. Slično kao i globalno zagrevanje, i transport se odvija na nadcionalnom nivou, pa se preporučuje da čitav kontinent udruži snage i resurse na razvoju neophodnih rešenja.

Ultra brzi vozovi bi potencijalno izgurali avio-saobraćaj iz upotrebe za putovanja u Evropi zbog svoje efikasnosti i manjih emisija ugljen-dioksida.

Jelena Kozbašić