Da li će plastika da nas zatrpa?

Foto-ilustracija: Pixabay

Komadi plastike pronađeni su na neverovatnim mestima, na vrhovima nepristupačnih i neistraženih planina, hiljadama metara ispod površine okeana – na morskom dnu, na obale pustih i udaljenih ostrva voda je izbacila plastične ostatke. Zabrinjava činjenica da se plastika sve češće pronalazi u telima uginulih kitova, kornjača, morskih ptica… Alarmantni su podaci istraživanja Koledža Triniti koje pokazuje da bebe koje piju mleko iz plastičnih flašica svakodnevno unose milione čestica mikroplastike.

Prema procenama naučnika od 19 do 23 miliona tona plastičnog otpada završilo je u vodenim ekosistemima tokom 2016. godine. Mnoge zemlje obavezale su se da će smanjiti količine plastičnog otpada i da će bolje upravljati njime, ali ni to nije dovoljno, jer se procenjuje da će za 10 godina udvostručiti zagađenje plastikom.  

Posebno zabrinjava otkriće da se reciklira samo 9 odsto proizvoda od plastika. Sistemi za upravljanje otpadom jednostavno ne mogu da recikliraju količine koje im stižu i zbog toga plastika završi u prirodi. 

I sva ta plastika koja završi u našem okruženju i vodi postaje hrana za životinje. Naučnici procenjuju da je 700 morskih vrsta i 50 slatkovodnih vrsta progutalo ili se zapetljalo u plastiku. Apeluju da se zagađenje okena plastikom što pre stavi pod kontrolu. Ukoliko se to ne uradi može doći do zagađivanja celokupnog vodenog ekosistema, što se duže bude čekalo, veće su šanse da ogromna količina plastike zauvek postane deo okeanskog morskog sistema.  

Analize su pokazale da je mirkoplastika pronađena u kopnenim životinjama, zemljištu, vodi za piće i u našim telima. Prema istraživanju Koledža Triniti iz Dablina plastične flašice za bebe oslobađaju milione mikro i bilione nanoplastičnih čestica. Bebe koje se hrane iz ovakvih flašica unose milione čestica mikroplastike. Još nije utvrđeno kako mikroplastika utiče na ljudski organizam, stručnjaci ističu da je važno što pre to precizno utvrditi, posebno kod beba i dece.

Foto-ilustracija: Pixabay

Akcije čišćenja prirode i plaža u nekoj meri doprinose da se količina otpada ukloni iz životne sredine, ali da bi to imalo uticaja potrebno je smanjiti proizvodnju plastike, kao i korišćenje proizvoda za jednokratnu upotrebu.

Prema nekim procenama moguće je smanjiti zagađenje plastikom, čak i do 80 odsto do 2040. godine, ali neophodno je smanjiti količinu proizvedene plastike i potrebno je bolje upravljati otpadom.

Zemlje Evropske unije ulažu velike napore u to da se zabrani korišćenje plastike za jednokratnu u potrebu, što je veliki korak napred. U Sjedinjenim Američkim Državama Zakoni o kružnoj ekonomiji još nisu usvojeni, a kada do toga dođe, zaustaviće izgradnju novih postrojenja za proizvodnju plastike i podstaknuće ponovnu upotrebu plastičlnih proizvoda i adekvatno recikliranje ili kompostiranje.

Milica Radičević