Da li će pčele nakon karantina doživeti preporod?

Hrana

Foto-ilustracija: Pixabay

Kako prenosi Nova ekonomija, jedan od najvećih uticaja globalnog karantina na životnu sredinu bio je značajno smanjenje zagađenja vazduha. Dok je to pčelama i njihovim staništima koristilo, komercijalni pčelari i poljoprivrednici osećali su negativne posledice. Ograničeno kretanje značilo je manje prikupljenog meda, ali više slobode za pčele, piše BBC.

Naučnici kažu da bi pčele mogle doživeti preporod. Populacija pčela je u svetu drastično opadala usled zagađenja vazduha, gubitka staništa, kao i zbog upotrebe pesticida.

„Ova stvorenja su od vitalnog značaja za ono što jedemo i kako izgleda naša priroda“, kaže Džil Perkins, izvršna direktorka Fonda za očuvanje pčela.

Međutim, komercijalni pčelari u Kanadi i mnogim evropskim zemljama u velikoj meri zavise od sezonskih radnika i od uvoza matica iz celog sveta kako bi nadoknadili svoje kolonije, izjavio je Džef Petis, predsednik Apimondije, međunarodne federacije pčelara. Obično se pčele prevoze avionom, ali s obzirom na to da su letovi prizemljeni prevoze se preko kontinenta, kaže Petis.

„Ako pčelari ne mogu da nađu radnu snagu za proizvodnju meda, kolonije će biti zagušene“, kaže on. To znači da će se pčele ranije razdvojiti i formirati nove kolonije, što će znatno otežati posao pčelarima.

Ovo može imati ozbiljnih posledica na poljoprivredu. Pčele su najznačajniji oprašivači na svetu, oplođuju trećinu hrane koju jedemo i 80 odsto cvetnica. Pčele i drugi insekti koji oprašuju imaju globalnu ekonomsku vrednost od oko 120 milijardi funti.

Izvor: Nova ekonomija