Da li će 2030. biti godina preporoda za Planetu?

Svet

Foto-ilustracija: Pixabay

Cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine jasno je postavljen, a sve zemlje sveta potpisale su Pariski sporazum kako bi se zaustavilo globalno zagrevanje. Da bi se 2050. godine videli konkretni rezultati trenutnih napora za očuvanje životne sredine, 2030. godina biće prekretnica u kojoj se mnogo toga mora promeniti. Kakve nam to promene donosi ova godina koja mnogo obećava?

Zbogom nuklearnim elektranama i elektranama na fosilna goriva

Širom sveta trenutno radi oko 440 nuklearnih reaktora, a 10 odsto svetske električne energije dolazi iz ovog izvora.

Iako nuklearna energija spada u male zagađivače kada je u pitanju emisija štetnih gasova, postoje drugi problemi koji neminovno vode ka gašenju nuklearnih postrojenja.

Razlog zbog kojeg će nuklearne elektrane uskoro otići u zaborav je dobro poznati uranijum. Pored toga što je veoma opasan po ljude i okolinu, uranijum spada u neobnovljive izvore energije, a da bi se postigla klimatska neutralnost, svet se mora okrenuti zelenoj energiji kao što su solarna i energija vetra.

Italija i Nemačka prednjače u gašenju nuklearnih postrojenja. I dok je Italija već zatvorila sve svoje nuklearne elektrane, Nemačka planira da svih 17 reaktora koliko ih ima u ovoj zemlji, budu ugašeni do 2022. godine.

Belgija, Nemačka, Španija i Švajcarska postepeno gase nuklearne elektrane sa krajnjim rokom do 2030. godine, kada bi sve trebalo da budu zatvorene.

Možda je jasnije zašto je zatvaranje elektrana na fosilna goriva neizbežno kako bi se postigla klimatska neutralnost, budući da su ove elektrane među najvećim zagađivačima vazduha.

Mnoge zemlje sveta još uvek se najviše oslanjaju na ovaj izvor energije, a u Evropi su to Poljska, Nemačka, Bugarska, Češka i Rumunija. Ipak, Evropa ima nedvosmislenu politiku kada su u pitanju ove elektrane, a to je da sve budu ugašene do 2030. godine. Da bi se ovo ostvarilo, neophodno je da do 2025. godine čak 72 odsto reaktora bude van funkcije, a svaka zemlja sada mora da razvije strategiju kako da od upotrebe fosilnih goriva pređe na obnovljive izvore energije.

Iako je 2020. godine Kina izgradila nekoliko postrojenja na fosilna goriva, globalno je više elektrana ugašeno nego što je izgrađeno, pa možemo reći da stvari idu po planu.

Ukidanje benzinaca i dizelaša

Procenjeno je da 20 odsto od ukupne emisije štetnih gasova u svetu potiče od saobraćaja, pa se sve više ulaže u ekološka vozila, dok bi benzici i dizelaši trebalo da budu povučeni iz upotrebe.

Budući da je životni vek vozila oko 20 godina, neophodno je obustaviti proizvodnju dizelaša i benzinaca do 2030. godine. Ukoliko se ovaj plan sprovede u delo, 2050. godinu dočekaćemo sa isključivo električnim automobilima na putevima.

Prema procenama Evropske komisije, do 2030. godine trebalo bi da bude oko 30 miliona električnih automobila na putevima u EU, što je čak 20 puta više nego što ih trenutno ima.

Jaguar, Bentli, Folksvagen, Volvo, Kia i mnoge druge autokompanije sve vise ulažu u razvijanje tehnologije za električna vozila, a mnogima je plan da se proizvodnja benzinaca i dizelaša u potpunosti obustavi  do kraja 2030. godine.

Sva plastika će biti pogodna za recikliranje?

Godišnje se proizvede 368 miliona tona plastike, pri čemu je većina plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, a plastika od koje su načinjeni nije pogodna za recikliranje.

U Evropi se reciklira svega 30 odsto plastike, a na svetskom nivou taj broj je još manji, jer se reciklira čitavih 9 odsto plastike.

Foto-ilustracija: Unsplash (Maria Mendiola)

Pored toga što ogromne količine plastičnog otpada ugrožavaju živi svet, naročito onaj u moru, na listi ugroženih su i ljudi jer nam prete

toksične materije koje se koriste u proizvodnji plastike, kao i mikroplastika koja je gotovo neizbežna.

Iz tog razloga Evropska komisija postavila je za cilj da do 2030. godine sva plastika mora biti pogodna za recikliranje, a ide se i ka tome da se postupno smanji proizvodnja i upotreba plastike.

Mnoge države donele su zakone kojima zabranjuju plastične predmete za jednokranu upotrebu koji se teško recikliraju, a koji odmah potom završe na deponijama ili u okeanima.

Naučnici takođe rade na pronalasku raznih alternativa za plastiku, pa koriste biorazgradive materijale poput kore od pomoranže, celuloze, morske trave i drugih,  a nedavno su otkrivene i bakterije koje mogu da razgrade nereciklabilnu plastiku.

Milena Maglovski