Crna voda u Čukaričkom rukavcu, neprijatan miris se širi oko Ade Ciganlije – ima li rešenja

Vesti | Srbija

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Tek što su u martu „Srbijavode“ saopštile da je čišćenje Čukaričkog rukavca završeno, neprijatni miris, isti kao i jesenas, ponovo se širi oko najpoznatijeg beogradskog izletišta Ade Ciganlije. Inspekcije su naložile merenje i ponovo je samo konstatovano da je voda i u Topčiderki i u rukavcu pete, najgore, kategorije.

U Čukaričkom rukavcu voda – gotovo crna. Najgore je veslačima koji tu treniraju i koji su i prijavili zagađenje.

U Topčiderku se duž celog toka uliva kanalizacija, a sumnja se i na to da zagađenje dolazi i direktno iz cevi koja se nalazi naspram Šećerane i tržnog centra.

„Tri do četiri puta godišnje se to desi, uginula riba na površini užasna scena. Mi smo ubeđeni da se ovde desilo hemijsko zagađenje, opasna materija je ispuštena u vodu. Naše zapažanje je da se boja rukavca menja, gustoća vode se menja pojavom te materije“, kaže Ivan Brajtigam, predsednik Veslačkog kluba Partizan.

U čišćenje rukavca uloženo je 15 miliona dinara. Uklonjeno oko 40.000 kubika mulja, ali time nije otklonjen uzrok zagađenja. Pored vidljivog otpada, već godinama merenja pokazuju da je voda veoma zagađena, da nedostaje kiseonika i da je velika koncentracija amonijačnog azota.

„Događaju se procesi raspadanja koji nastaju zbog toga što se u vodu direktno ulivaju organske supstance i koje se moraju raspasti pod dejstvom gljivica bakterija. To se ne može nikako drugačije rešiti osim da se zaustavi priliv otpadnih voda„, napominje prof. dr Predrag Simonović sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Inspektori su sproveli nadzor nad radom dve fabrike u neposrednoj blizini rukavca. Tehnološke otpadne vode fabrika u krugu Šećerane otiču u gradsku kanalizaciju, a ne u rukavac, saopštava ekološka inspekcija.

„Problem se može rešiti uređenjem kanalizacionih sistema tako da se sva ta, i sanitarna i tehnička i industrijska, voda ne baca neprečišćena u Topčidersku reku. Što se tiče industrije tu postoje filteri, a što se tiče građanstva, tu kanalizacija mora biti rešena“, ističe Jasmina Madžgalj, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda.

A dok kanalizacija ne bude „rešena“, kanali puni otpada i smrad koji se širi biće i dalje svakodnevica i na Karaburmi, i u Krnjači, u Borči i u mnogim drugim naseljima. I u Beogradu, i širom Srbije.

Izvor: RTS