Crna Gora mora da ratifikuje klimatski sporazum iz Pariza

Region | Klimatske promene

Foto: cdm.me

Evropska unija je spremna je da pomogne svojim partnerima, uključujući i Crnu Goru, da postignu svoje klimatske ciljeve, rekao je ambasador EU u Podgorici, Aivo Orav. On je, na panel diskusiji „Crna Gora i Pariski sporazum“, koja je organizovana u EU Info centru u okviru Nedelje klimatske diplomatije, rekao da EU ima za cilj da bude primer u oblasti klimatske i ekološke politike.

Orav je naveo da EU pozdravlja činjenicu da Crna Gora planira ratifikaciju Pariskog sporazuma do kraja meseca, dodajući da sada Crna Gora treba da iskoristi trenutak i stečeno iskustvo kako bi podržala primenu Parikog sporazuma kroz konkretne akcije za ispunjavanje svojih klimatskih ciljeva. Kako je kazao, Crna Gora posebno treba da radi na usklađivanju sa pravnom tekovinom EU u oblasti klime i energetike na koordiniraniji način, da dovrši uspostavljanje potpuno funkcionalnog nacionalnog sistema za izveštavanje i verifikaciju monitoringa u skladu sa propisima EU i da razvije jasnu viziju i strategiju za dugoročnu promenu ka niskokarbonskoj i klimatski otpornoj ekonomiji i društvu.

Stalna koordinatorka sistema Ujedinjenih nacija u Crnoj Gori Fiona Mekluni rekla je da je nedavna socio-ekonomska studija o uticaju klimatskih promena na Crnu Goru i ratifikaciji Pariskog sporazuma pokazala da investicije u Crnoj Gori potrebne da se postigne cilj smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 30 odsto do 2030. godine iznose 1,75 milijardu evra, od kojih se većina očekuje od privatnih investitora, a manje od 10 odsto iz državnog budžeta. Ona je dodala da se potrebne investicije odnose uglavnom na industriju, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora – male hidroelektrane i vetroelektrane i energetsku efikasnost, a što bi moglo dovesti do stvaranja oko 750 novih zelenih radnih mesta.

Direktor Instituta za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore, Luka Mitrović, kazao je da se klimatski uticaji u Crnoj Gori već osećaju. On je rekao da se posledice globalnog zagrevanja osećaju kroz opšti rast temperature, smanjenje snežnog pokrivača, duže trajanje tropskih talasa, manje prolećnih kiša, a što uzrokuje neravnotežu životne sredine i ekonomsku i materijalnu štetu, posebno u poljoprivredi i turizmu.

Pariski sporazum je prvi univerzalni i pravno obavezujući sporazum o klimatskim promenama, koji je usvojen u Parizu u decembru 2015. godine. Stupio je na snagu 4. novembra 2016. godine, a do sada ga je ratifikovalo 149 od 195 zemalja.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević