Čovek je zdrav samo ako brine o sopstvenom zdravlju

Foto: (Milka Drezgić) privatna arhiva

Milka Drezgić, profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu

Napredak preventivne medicine, dijagnostike i terapije, kao i tehnološka dostignuća u XX veku doprinose boljem razumevanju zdravlja i bolesti na genetskom, molekularnom i ćelijskom nivou. Uporedo sa produženjem očekivanog trajanja života, optimalno zdravlje ljudi postaje poseban cilj. Razgovarali smo sa profesorkom doktorkom Milkom Drezgić u pokušaju da nađemo odgovor na pitanje koje svako od nas često sebi postavlja: da li na pravi način brinemo o sopstvenom zdravlju?

Profesorka Drezgić je renomirani naučnik i vrsni stručnjak, internista, endokrinolog, sa 308 publikovanih naučnih i nastavnih radova a našim čitaocima objašnjava značaj ove životno važne teme jednostavnim rečima. Nema sumnje da je zdravlje kompleksan pojam, a šta se tačno pod zdravljem podrazumeva u današnje vreme pitamo profesorku Drezgić.

Milka Drezgić: Frojd je isticao da, kada se čovek zapita postoji li smisao života, on postaje bolestan. Prema definiciji, Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zdravlje predstavlja stanje potpunog telesnog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti. Ovde je važno definisati šta je socijalno blagostanje prema SZO, a to je stanje mira i sigurnosti u kome svaki čovek bez obzira na veru, rasu, političko ubeđenje, ekonomske uslove i pol ima pravo na školovanje i rad, koje mu daje mogućnost da živi harmonično u zdravoj okolini i koje mu pruža osiguranje u bolesti, iznemoglosti i starosti. Međutim, znajući okolnosti u kojima danas živimo i šta nam se događa, sasvim je opravdano postaviti i pitanje: ko je uopšte zdrav i ko ispunjava kriterijume za socijalno blagostanje.

EP: To znači da zdravlje pojedinca ili čitave nacije mora da se sagleda u okviru interakcije i sa životnom okolinom, jer ono ne predstavlja samo biološki fenomen.

Milka Drezgić: Različite naučne discipline, kao što su biologija, psihologija i sociologija imaju svoje različite prepoznatljive koncepte od kojih polaze pri definisanju zdravlja i bolesti. Vrednosni kriterijumi društva, vladajuća kultura i filozofija društvenih zajednica u određenim istorijskim periodima i na pojedinim životnim prostorima imale su takođe veliki uticaj na shvatanje zdravlja i bolesti.

Razvoj socijalne medicine, kao nauke koja zdravlje pojedinca razmatra u funkciji njegovih interakcija sa životnom okolinom, rezultirao je i definicijom zdravlja, u kojoj je zdravlje sagledano ne samo kao biološki i psihološki, već i kao socijalni fenomen. Ustav Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 1948. godine daje sveobuhvatnu definiciju zdravlja koja po prvi put ističe i socijalnu komponentu kao izuzetno značajnu.

Želela bih da istaknem da civilizacija i tempo života nose sa sobom značajan rizik koji se ogleda u hroničnom stresu. On se ne manifestuje pojavom fizičkih promena, već u vidu mentalnog iscrpljivanja što doprinosi pojavi depresije, psihičkih tegoba, smanjenju radne sposobnosti i pojavi problema u porodičnom i socijalnom životu.

Foto: Pixabay

EP: Kako da se izborimo sa sindromom iscrpljenosti?

Milka Drezgić: Isto kao što vodimo računa o higijeni tela, tako moramo da vodimo računa o mentalnoj higijeni neophodnoj za kvalitetan život. Vidite, From je davno rekao da je zdrav čovek sposoban da radi i da voli, pa tako moramo da naučimo da volimo sebe, da primećujemo svet koji nas okružuje, i moramo naučiti kako da uživamo u svakom danu svog života, a ne da uživamo u nekoj neizvesnoj budućnosti ili lepoj prošlosti.

EP: Ko vodi računa o tome da smo fizički i mentalno spremni da se uhvatimo u koštac sa svakodnevnim životnim problemima?

Milka Drezgić: Ako krenemo od rođenja, budno oko roditelja i sistematski pregledi beba, a kasnije dece u domovima zdravlja, predstavljaju glavni način praćenja fizičkog i mentalnog razvoja deteta i oni su glavni akteri koji reaguju na svaki znak i simptom koji bi ukazivao da je u pitanju početak bolesti. Međutim, dešava se da roditelj prepušta dete „glavnokomandujućem” u kući, odnosno televizoru, pa tako ne komunicira dovoljno sa svojim detetom, a zatim se u detetovoj drugoj godini otkrije da je gluvonemo, kao što se to nedavno dogodilo u jednom gradu u Srbiji. Nažalost, odrastanjem i ulaskom u adolescenciju sve manje je sistematskih pregleda, ili su oni površni, tako da se uočavaju uglavnom fizički nedostaci kod mladih. S druge strane, izostaju informacije pa čak i interesovanje o duševnom i socijalnom blagostanju.

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 72. do 74. stranice.

Intervju vodila: Milka Zelić 

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti