Čista odeća i(li) čista planeta

Pranje odeće u mašini za veš čini deo stalnih obaveza svakog domaćinstva. Ipak, da li vam je poznato koje količine mikroplastike time ostavljamo u okeanima?

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Gold)

Prema proračunima, godišnje se u veš-mašinama širom sveta opere oko 50 milijardi garderobe. Odeće tom prilikom ispušta oko 1.900 vlakana tokom svakog pojedinačnog pranja.

Postoje filteti namenjeni za smanjenje količine mikroplastičnih vlakana koja se oslobađaju, međutim, sve do sada njihova efikasnost nije testirana u naučnim okvirima.

Ono što jeste primećeno je da nijedan postojeći metod filtracije ne uspeva da izbegne ispuštanje ovih mikrovlakana u prirodu. Zato se traži rešenje da se zaustavi njihovo oslobađanje iz mašine za veš u kanalizaciju.

Analizom je otkriveno da postojanje filtera u mašinama ipak smanjuje količinu vlakana u otpadnim vodama i do 74 odsto, u odnosu na uređaje koji nemaju filtere.

Kako je dominacijom taloženja plastičnog otpada u okeanima, koji je postao i nezaobilazni deo morskog lanca ishrane, istaknuto jedno od najupečatljivijih pitanja za zaštitu životne sredine, traže se rešenja za sve izvore zagađivanja morskog područja planete.

Mikroplastika se izdvaja kao jedna od vodećih opasnosti za životnu sredinu jer postaje sastavni deo ishrane mnogih bića i menja ćelijske strukture organizama.

Otkriveno je i da peščani crvi često jedu sitne komadiće plastike čime sprečavaja nakupljanje mulja na obalama. Ipak, varenjem plastike smanjuje im se potreba za organskim materijama te to menja izgled lokalnog ekosistema. Pritom, njihovo zdravlje i opstanak takođe mogu biti ugroženi zbog potencijalnog prisustva toksičnih materija.

Godišnje se oko 150 miliona tona plastike izgubi iz tokova otpada i završava negde u prirodi. Razvijanjem efikasnijih i pouzdanijih sistema filtracije pomoglo bi se sprečavanje barem jednog izvora zagađenja okeana mikroplastikom.

Jelena Cvetić