Cirkularna ekonomija ključna u zaštiti životne sredine

Vesti | Srbija

Foto: PKS

Na sastanku predstavnika Privredne komore Srbije (PKS), Ministarstva privrede, Ministarstva zaštite životne sredine i UNDP-a donet je zaključak da je neophodno, kako bi se u narednom periodu brže i snažnije prešlo na primenu cirkularne ekonomije u privredi Srbije, obezbediti pristup novim modelima finansiranja, uskladiti zakonski okvir i strateška dokumenata, ali i edukovati kompanije ka tom putu.

„Cirkularna ekonomija i primena Zelene agende ključna je tema u Evropi, a srpska ekonomija će u narednih deset godina morati da promeni pristup i da sistemski počne sa rešavanjem problema u industriji upravo kroz cirkularnu ekonomiju“,  rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

On je dodao i da će primena modela „zelenog“ poslovanja sve više predstavljati uslov za dobijanje sredstava za razvoj poslovanja evropskih i svetskih finansijskih institucija i organizacija.

„U svrhu stvaranja agende brzih promena u regulatornom okviru i pristupu finansijama, kao i u zelenim javnim nabavkama, osnovan je Hab za cirkularnu ekonomiju koji će poslužiti kao platforma i poligon za razmenu znanja u ovoj oblasti“, rekao je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

On se nada da će se ovaj princip saradnje preneti i na region kroz saradnju komora zemalja u regionu i projekte Komorskog investicionog foruma.

Foto-ilustracija: Pixabay

Sandra Dokić, pomoćnik ministra i rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju u Ministarstvu zaštite životne sredine rekla je da je ministarstvo uz podršku UNDP-a izradilo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji koja daje smernice za lakšu tranziciju na ovaj model poslovanja. Dokument je urađen po uzoru na slična dokumenta u Sloveniji, Finskoj, Holandiji, Španiji i Francuskoj, a poseban fokus stavljen je na građevinarstvo, odlaganje plastičnog i hemijskog otpada kao i otpada hrane.

Nenad Milivojević iz Ministarstva privrede rekao je da je Vlada usvojila Industrijsku strategiju za 2021-2030. godinu, kao i da se u narednim nedeljama očekuje usvajanje Akcionog plana koji, između ostalog, ima za cilj razvoj cirkularne ekonomije kroz promociju i edukaciju kao i podsticajne programe za kupovinu opreme kako bi se povećala energetska efikasnost i cirkularni resursi.

„Potrebni su inovativni modeli finansiranja, jer se u Srbiji kao i u svetu, ovakve investicije još uvek realizuju kroz kredite i obveznice. U našem inkubatoru imamo već 20 kompanija od kojih je 11 već dobilo sredstva za realizaciju poslovnih modela“, istakao je Žarko Petrović, šef za investicije UNDP-a, govoreći o ulaganjima u opremu potrebnu za prelazak na zelenu ekonomiju.

Kao ključni problem u Srbiji, poznavaoci prilika vide nisku stopu recikliranja otpada (samo pet odsto), nepostojanje centara za tretiranje opasnog otpada i reciklaže tekstila. Problemi su i neefikasno trošenje energije, niska svest i destimulativan ambijent za investicije u životnoj sredini. Primena principa cirkularne ekonomije donosi čistiji vazduh kroz primenu mera za smanjenje zagađenja vazduha, podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost, čistije vode kroz primenu mera za sprečavanje zagađenja voda, uređen sistem upravljanja otpadom, rešavanje klimatskih promena i niz drugih mera koje u krajnjem ishodu donose pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i očuvanje resursa za naredne generacije. Ne treba zaboraviti ni mogućnost otvaranja novih radnih mesta, pre svega za mlade, jer je cirkularna ekonomija zasnovana na kreativnosti i inovacijama, a mladi su odlični akteri promena.

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Već u martu najavljen je novi sastanak na ovu temu na kojem će se razgovarati o inovativnim modelima finansiranja.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je početkom meseca u Privrednoj komori Srbije, na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, istakla da je cilj da i privreda i građani mogu da proizvode energiju i plasiraju je u mrežu, i da se nada da će ovim zakonima za deset godina Srbija biti na nivou EU po energetskoj efikasnosti.

Trenutno učešće OIE u ukupnoj proizvodnji električne energije približno 24 odsto, a najveći deo čine velike hidroelektrane, dok elektrane koje koriste energiju vetra, sunca i biomase učestvuju četiri odsto. Do 2050. godine Srbija je zacrtala da najmanje 50 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora energije.

Jedna od novina ovog zakona je da će potrošači moći da budu i proizvođači energije, da postave solarne panele na svoje kuće ili zgrade, i da sa jedne strane smanje svoje troškove, ali i da višak energije plasiraju u mrežu.

Kao novi model podsticaja uvode se aukcije koje će doneti veću konkurenciju proizvođača. Trenutno postoji budžetski fond koji raspolaže sa 150 do 500 miliona dinara godišnje za opštine i njihove projekte, a novim zakonom biće omogućeno da se u to uključe i građani.

Početkom ove nedelje i Ministarstvo privrede je objavilo javni poziv za Programe podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte, za šta je izdvojeno 450 miliona dinara.

Kako se navodi, pravo da se prijave na javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava i pravo da podnesu zahtev za kredit kod Fonda, imaju preduzetnici, mikro, mali, srednji i veliki privredni subjekti i zadruge koji ispunjavaju kriterijume brzorastućeg razvoja i/ili pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti.

Sredstva se mogu koristiti i za mašine i opremu za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata sopstvene proizvodnje.

Energetski portal