Gubitak kiseonika iz okeana je jedan od najozbiljnijih posledica ljudskih aktivnosti.
Prema novim istraživanjima delovi okeana koji su ostali bez kiseonika su se učetvorostručili u poslednjih 50 godina. U poslednjih pola veka okeani su izgubili oko 2 % rastvorenog kiseonika, koji je ključan u održavanju morskog života.
Ove zone, gde ima vrlo malo ili nema uopšte kiseonika poznate su kao “mrtve zone”. Smanjenje kiseonika je veliki limitirajući faktor kada je reč o funkcionisanju ekosistema okeana, diverzitetu morskog sveta i geohemijskim ciklusima.
Nova studija, koja je objavljena u časopisu Science, predstavlja najiscrpnije istraživanje o gubitku kiseonika u okeanima.
Zagađenje i globalno zagrevanje igraju veliku ulogu u smanjenju nivoa kiseonika u svetskim morima.
“Kiseonik je osnova života u okeanima”, kaže autor studije Dr Deniz Breitburg. “Gubitak kiseonika iz okeana je jedan od najozbiljnijih posledica ljudskih aktivnosti.”
Ovu studiju objavila je grupa naučnika oformljena od strane Ujedinjenih nacija u cilju da se ozbiljnije pozabavi ovom temom.
Rezultati ukazuju na to da su glavni uzroci stvaranja mrtvih zona u okeanima gde život nije moguć, nekontrolisano punjenje nutritijentima i globalno zagrevanje. Punjenje nutritijentima odnosi se na zagađenje iz kanalizacija kao i iz otpadnih voda koje sadrže đubrivo. S obzirom da je ovo odličan izvor hrane za alge, dolazi do njihovog prenamnožavanja. Nakon što ove alge uginu, bakterije koriste ogromne količine kiseonika u procesu razlaganja.
Takođe, zagrevanje okeana i porast temperature vazduha otežavaju kiseoniku da penetrira u dubinu okeana. Ovo znači da što se okean više bude zagrevao, manje će kiseonika moći da drži u sebi.
U ovim “mrtvim zonama” nivoi kiseonika su toliko mali da se živi svet koji boravi u njima vremenom uguši i ugine. Kao rezultat ovoga, morski živi svet izbegava ove delove okeana i time se njihovo prirodno stanište smanjuje. Čak i u delovima gde je nedostatak kiseonika manji, to može uticati na živi svet na razne načine, tj. može negativno uticati na njihov rast i reprodukciju.
Istraživanje upozorava na to da su efekti globalnog zagrevanja ostavili mnogo veće posledice na okeane nego što se ranije mislilo i da bi se u budućnosti ovoj temi trebalo pristupiti ozbiljnije jer bi dalji razvoj situacije mogao da dovede do masovnih izumiranja vrsta i time ugrozio veliki deo populacije koji zavisi od okeana.
Milan Zlatanović
