Cene nafte u najvećem padu još od 1991. godine

Vesti | Svet | Goriva | Nafta

Cene nafte na svetskim tržištima potonule su u ponedeljak više od 30 odsto, što je najviše od 1991. godine, jer je Saudijska Arabija započela cenovni rat s Rusijom smanjivši drastično svoje prodajne cene i poručivši da će povećati proizvodnju.

Na samom početku trgovanja u ponedeljak cena barela na londonskom tržištu potonula je za više od 14 dolara ili 31,5 odsto, odnosno na 31,02 dolara.

Na američkom je tržištu, pak, cena barela skliznula 32 odsto, na 28 dolara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Haidan)

Tako oštar dnevni pad cena ‘crnog zlata’ nije zabeležen još od januara 1991. godine, kada je započeo prvi Zalivski rat i kada su cene pale 33 odsto.

Drastičan pad cena nafte na najniži nivo od februara 2016. posledica je odluke Saudijske Arabije, najvećeg svetskog izvoznika nafte, da kazni Rusiju, drugog najvećeg svetskog proizvođača nafte, koja u petak nije pristala na predlog Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) o daljem smanjenju proizvodnje.

OPEC i njeni dojučerašnji saveznici, na čelu s Rusijom, duže vreme su se pridržavali dogovora o smanjenju proizvodnje za 1,7 miliona barela dnevno kako bi se podržale cene nafte, koje su pod pritiskom zbog prevelike proizvodnje.

Dogovor OPEC-a i nezavisnih proizvođača ističe krajem marta, pa je u petak OPEC predložio da dodatno smanji proizvodnju za 1,5 miliona barela dnevno do kraja ove godine, pri čemu bi zemlje izvan OPEC-a smanjile proizvodnju za dodatnih 500.000 barela dnevno.

To bi značilo da bi OPEC i nezavisni proizvođači od aprila ukupno smanjili proizvodnju za 3,6 miliona barela dnevno, ili 3,6 odsto globalne ponude.

No Rusija nije pristala na dodatno smanjenje, već je tražila da se ostane pri postojećem dogovoru o ograničavanju proizvodnje za 1,7 miliona barela dnevno.

Kako OPEC nije pristao na to, ruski ministar energetike Aleksandar Novak rekao je u petak: “Od 1. aprila počinjemo s radom ne obazirući se na kvote ili smanjenja koja su bila na snazi ranije. Ali to ne znači da svaka država neće pratiti i analizirati kretanje na tržištu.”

“Pokušaj dogovora između OPEC-a i saveznika rezultirao je epskim promašajem. Rusija se odlučila za pristup ‘spaljene zemlje’: svaka zemlja za sebe”, kazao je Džon Kildaf, partner u kompaniji „Again Capital“.

Zbog toga je u ponedeljak Saudijska Arabija započela rat smanjivši svoje prodajne cene nafte, s isporukom u aprilu, za sve kupce za 6 do 8 dolara.

Pritom su dva izvora prenela Rojtersu da Saudijska Arabija planira da od početka aprila, kada istekne dogovor OPEC-a i nezavisnih proizvođača o ograničavanju proizvodnje, poveća svoju proizvodnju iznad 10 miliona barela dnevno, sa sadašnjih 9,7 miliona.

Rat bi mogao potrajati nekoliko nedelja ili meseci

“Saudijska Arabija i Rusija ušle su u naftni cenovni rat koji će verovatno biti ograničen i taktički”, pišu analitičari kompanije „Eurasia“ u osvrtu na situaciju na tržištima.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Leung)

Poslednji put Saudijska Arabija, Rusija i ostali najveći svetski proizvođači vodili su bitku za tržišni udeo sličan ovom između 2014. i 2016. godine, kada su nastojali da istisnu proizvodnju Sjedinjenih Američkih Država, danas najvećeg svetskog proizvođača nafte, jer je tamošnja proizvodnja nafte iz škriljca udvostručila proizvodnju SAD-a u prethodnoj dekadi, prenosi Hina.

“Sadašnja kriza mogla bi potrajati nekoliko nedelja ili meseci dok cene nafte ne budu dovoljno niske, a tada bi moglo doći do nekog kompromisa i novog dogovora između OPEC-a i nezavisnih proizvođača”, smatraju analitičari „Eurasia“.

Poslednjih nedelja su pod dodatnim pritiskom zbog strahovanja da će širenje koronavirusa izazvati usporavanje rasta globalne ekonomije, a time i potražnje za naftom.

Zbog toga su od početka godine do kraja prošle nedelje cene nafte pale za otprilike 30 odsto. Trenutno je minus u odnosu na početak godine produbljen na otprilike 50 posto.

Izvor: Energetika.ba