Cene nafte su u usponu četvrti uzastopni dan, što analitičari pripisuju „šok terapiji“ Saudijske Arabije, koja je smanjila proizvodnju više nego što je predviđeno sporazumom Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).
Kao drugi razlog skoka cena „crnog zlata“ navode se američke sankcije Venecueli, koje su bacile u zasenak podatak američke naftne industrije da su zalihe u SAD neočekivano povećane prošle sedmice.
Fjučersi severnomorske nafte „brent“ porasli su za 35 centi, ili 0,5 odsto, na 69,72 dolara za barel, nakon što su prethodno dostigli 69,87 dolara, najviši nivo od 12. novembra, izveštava Rojters.
Američka „laka“ nafta WTI ojačala je za 22 centa, ili 0,4 odsto, na 62,80 dolara po barelu, što je najviša cena od 7. novembra.
Isporuke nafte iz članica OPEK-a su u martu pale na četvorogodišnji minimum, pokazuje Rojtersov pregled objavljen ranije ove nedelje.
Proizvodnja nafte u Rusiji, koja se pridružila OPEK-ovom sporazumu o smanjenju isporuka kako bi se poduprle cene, srezana je prošlog meseca na 11,3 miliona barela dnevno, ali zemlja time nije ispunila target predviđen sporazumom.
Tri od osam zemalja kojima je Vašington odobrio izuzeće za uvoz nafte iz Irana svele su svoj uvoz na nulu, izjavio je u utorak jedan američki zvaničnik, dodajući da će poboljšanje uslova na globalnom tržištu nafte uticati na dalje smanjenje iranskog izvoza tog energenta.
Državna naftna kompanija Venecuele, PDVSA, u martu je zadržala izvoz nafte na oko milion barela dnevno, uprkos sankcijama SAD-a i nestancima struje koji su paralizovali glavni izvozni terminal zemlje, prema izveštajima PDVSA i podacima kompanije Refinitiv Ejkon.
Američke zalihe nafte neočekivano su porasle prošle sedmice, dok su zalihe benzina i destilata opale, saopštio je Američki institut za naftu kasno juče.
Izvor: Tanjug
