Kako je koronavirus oborio cene nafte?

Vesti | Svet | Goriva | Nafta

U poslednje tri nedelje cene nafte su pale za više od 15 odsto i tako dostigle najniži nivo od oktobra prošle godine. Stručnjaci su pojavu pripisali rastućoj zabrinutosti od novog koronavirusa, poteklog iz Kine, koji ne samo da narušava ljudsko zdravlje, već je uticao i na ekonomski rast i potraživanje energenata.

Foto-ilustracija: Unsplash (Justus Menke)

Cene fosilnog goriva su juče ujutru ipak skočile zbog straha od glasina o smanjenju proizvodnje. Zabeleženo je povećanje cene sirove nafte za 1,8 odsto na 51,04 dolara po barelu, a brenta za 1,1 odsto na 55,05 dolara po barelu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i kralj Saudijske Arabije Salman bin Abdulaziz Al Saud dogovorili su koordiniranje aktivnosti na održavanju stabilnosti svetskog tržišta „crnog zlata“, saopštila je pres-služba Kremlja nakon nedavnog telefonskog razgovora dvojice lidera.

Prema saznanjima naftne kompanije BP, kineske potrebe za naftom od pojave virusa padale su za 1.000.000 barela dnevno.

S tim na umu, članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) upriličiće vanredni sastanak tokom februara kako bi razgovarale o uticaju koronavirusa na cene nafte. Iako to nije zvanično potvđena informacija, analitičari i istraživači tržišta spekulišu da će izvoznice nafte diskutovati o potencijalnom smanjenju proizvodnje zato što se suočavaju sa manjom potražnjom iz Kine, koja je inače jedan od najvećih svetskih potrošača i uvoznika. Govori se o predloženim potencijalnim rezovima od 500.000 barela dnevno.

OPEK su 1960. godine osnovali Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela, a naknadno su im se pridružili Katar (1961), Indonezija (1962), Libija (1962), Ujedinjeni Arapski Emirati (1967), Alžir (1969), Nigerija (1971), Ekvador (1973), Gabon (1975), Angola (2007), Ekvatorijalna Gvineja (2017) i Kongo (2018). Ekvador i Katar su se u međuvremenu povukli iz ove organizacije, te ona danas broji 14 članica.

Veliki deo kineske teritorije je pod blokadom zbog epidemije virusa. „Koronavirus predstavlja stvarnu pretnju. Već sada je primetan znatan pad potražnje nafte! Hiljade letova u Kini se otkazuje“, istakao je Patrik Dehan, rukovodilac analize sirove nafte u tehnološkoj kompaniji GasBuddy.

Oslanjajući se na anonimne izvore upoznate sa situacijom u državnoj energetskoj industriji, Blumberg je saopštio da je u novonastalim okolnostima potražnja nafte u Kini opala za 20 odsto.

Prema mišljenju Keneta Medloka, direktora Centra za energetske studije na Rajs univerzitetu (Hjuston, Teksas), ometanje tržišta nafte biće privremeno ukoliko koronavirus ne preraste u globalnu pandemiju. Čak i kada potražnja ponovo poraste, cene bi zbog obilnih zaliha trebalo da ostanu ispod 60 dolara po barelu. Preterano uvećanoj ponudi je doprineo i sam koronavirus.

Jelena Kozbašić