Cementara u Beočinu: Građanima zagađenje, a opštini investicije

Srbija

Foto-ilustracija: Unsplash (Cristi Goia)

Uprkos nedavnoj vesti da cementara Lafarž gradi filter za smanjenje emisije prašine, CINS saznaje da to ipak neće rešiti zagađenje vazduha u Beočinu. Štetne čestice koje preko 15 hiljada stanovnika ove opštine već godinama udišu, višestruko prelaze dozvoljene granice, a loš vazduh prati i nepropisno spaljivanje opasnog otpada u cementari. Od iseljavanja najugroženijih stanovnika se odustalo, a opštini su od fabrike stigle investicije od više miliona evra.

Na samo pedesetak metara od kapije fabrike Lafarž nalazi se beočinsko naselje Kolonije. Njegovi stanovnici, među kojima su i deca, žive u gusto naseljenim kućama načičkanim u uskim ulicama. Na njega se dalje nastavlja naselje Šljivik, a gde god da stanete dimnjaci fabrike vam mogu poslužiti kao orijentir.

Prema zvaničnim izveštajima cementara se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji. Međutim, cementara već nekoliko decenija ima negativan uticaj na vazduh. Još 2006. u Planu detaljne regulacije fabričkog kompleksa navodi se da je kvalitet životne sredine u Beočinu u velikoj meri umanjen zbog rada cementare, njenog nepovoljnog položaja u odnosu na naselje i na pravac dominantnog vetra.

Planirano je iseljavanje Kolonija i Šljivika, ali se od toga u narednim godinama odustalo. Nasuprot tome, planira se proširenje naselja Kolonije. Pored toga, planirani zaštitni pojas između fabrike i grada nije podignut. Prema najavi na sajtu Opštine Beočin, u krug fabrike će premestiti i vrtić.

Cementare su među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2). Ipak, nijedna od dve merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine, obe na oko kilometar od fabrike, ne mere CO2. Reč je o gasu koji zagađuje atmosferu i izaziva klimatske promene. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, CO2 se zadržava u atmosferi više od jednog veka i ima dugoročne efekte zagrevanja planete.

Ove stanice zato mere zagađenost vazduha PM česticama, koje kod ljudi mogu izazvati respiratorna i kardiovaskularna oboljenja. Posebno su opasne za osetljive grupe – starije, decu, i one sa već postojećim bolestima srca ili pluća.

Među fabrikama i termoelektranama, Lafarž je 2019. po emitovanju ovih čestica zauzeo 14. mesto u Srbiji.

Prema analizi CINS-a, u Beočinu je koncentracija PM10 čestica te godine bila veća od dozvoljene 51 dan, a u 2020. godini 48.

Pored toga, Lafarž zagađuje sumpor-dioksidom (SO2) i azotnim oksidima (NOx/NO2), pa se 2019. našao na 6. mestu u Srbiji po emisijama oksida azota, a na 13. po oksidima sumpora. SO2 i azotni oksidi dovode do pojave kiselih kiša koje uništavaju šume, štetno utiču na floru i faunu, a ubrzavaju i koroziju materijala. Izloženost visokoj koncentraciji SO2 takođe može da izazove respiratorne i kardiovaskularne bolesti, dok azotni oksidi kratkoročno izazivaju vrtoglavicu, a dugoročno povećavaju rizik od prerane smrti. Azotni oksidi štete i vodi i usevima.

Lafarž je nedavno objavio da će zamenom elektrostatičkog filtera modernijim vrećastim filterom rešiti problem prašine u Beočinu. Međutim, u odgovoru za CINS cementara je potvrdila da se time nivo drugih zagađivača neće smanjiti:

„Za ostale navedene parametre (ugljen dioksida, azotnih oksida, sumpornih oksida) postoje već implementirani zasebni sistemi za smanjenje emisija“.

Inspekcija ukazala i na loše rukovanje opasnim otpadom

Iako je u cementari Titan u Kosjeriću zabranjeno korišćenje komunalnog otpada kao alternativnog goriva, Lafarž ima ovu dozvolu.

Kako je za CINS rekao Bratimir Nešić, inženjer zaštite životne sredine, jedino cementare u Beočinu i Popovcu kod Paraćina imaju dozvole za spaljivanje otpada radi energetskog iskorišćenja. On dodaje da se „komunalni otpad umesto spaljivanja svakako može tretirati drugačije“, na primer ponovnom upotrebom ili reciklažom.

Takođe, Lafarž koristi petrol koks, gorivo koje se dobija kao sporedni proizvod u rafinerijama nafte, dok, prema pisanju medija, u slovenačkoj cementari ove kompanije 2017. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Slovenije i nakon žalbi tu dozvolu nije izdalo.

Inspekcija je takođe utvrdila da je Lafarž od određenih preduzeća preuzimao gumeni granulat, nastao u procesu reciklaže guma, kao gotov proizvod, odnosno bez dokumenta o kretanju otpada. Ovaj gumeni granulat fabrika je koristila kao alternativno gorivo u procesu proizvodnje cementa što je suprotno integrisanoj dozvoli.

Iz Udruženja Spasimo Beočin kažu da nisu zadovoljni kako nadležne državne ustanove i Opština reaguju na njihove prijave, žalbe i predloge. Oni smatraju da to što beočinska Opština nema inspektora za zaštitu životne sredine najbolje oslikava odnos zvaničnih organa prema ovom problemu.

Sa druge strane, saradnja fabrike sa lokalnom vlašću ogleda se u brojnim donacijama opštini. Cementara je objavila da je, od privatizacije 2002. do 2011. godine, preko Fonda za realizaciju Socijalnog programa investirala 3,5 miliona evra. Sporazum o saradnji koji je Opština sa fabrikom potpisala 2011. godine najavio je petogodišnju investiciju od 2.050.000 evra za poboljšanje uslova života, razvoj lokalne zajednice i povoljniju klimu za privlačenje investitora. Krajem 2017. fabrika u istu svrhu obećala je još 200.000 evra. Lafarge je pomogao Beočinu kroz izgradnju sportskog centra, gradskog trga, verskih objekata, poslovne zone Beočin Biznis park u okviru fabričkog kompleksa, rekonstrukciju škola i dečijeg igrališta. Osim toga, kako su naveli u odgovoru CINS-u, učestvovali su u nabavci medicinske opreme za Dom zdravlja u Beočinu.

Na pitanje da li je inspekcija u poslednje četiri godine kontrolisala ovu fabriku, od Opštine smo dobili odgovor da za tim nije bilo potrebe. Iz odgovora je jasno i da Opština nema inspekciju za zaštitu životne sredine.

Više o ovome pročitajte ovde

Izvor: CINS