Brzina zagrevanja okeana jednaka bacanju 5 atomskih bombi u vodu svake sekunde

Foto-ilustracija: Unsplash (Clarisse Meyer)

Zamislite da se poslednjih 25 godina svake sekunde bacalo po pet atomskih bombi iz Hirošime u okeane. Tako bi se mogla opisati brzina zagrevanja okeana pod uticajem klimatskih promena.

Posmatrani su podaci od 1950. godine do sada koji se tiču temperature okeana gledano od površine do dubine od 2.000 metara. Decenija za nama bila je najtoplija kad je reč o prosečnim temperaturama vode, dok je poslednjih 5 godina najtoplije ikada.

Sve ukazuje na to da se okeani zagrevaju izuzetno velikom brzinom.

Tokom ovog istraživanja, zapaženo je da je temperatura okeana bila stabilna u periodu između 1955. i 1986. godine, a zatim je počela da raste. Između 1987. i 2019. zagrevanje je bilo za 450 odsto veće nego u prethodnom periodu.

Posmatranje promena u okeanima umnogome pomaže u razumevanju klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Posmatrano od 1970. godine, više od 90 odsto toplote odlazi u okeane, od čega samo 4 odsto apsorbuju atmosfera i zemljište.

Foto-ilustracija: Unsplash (Joel Mott)

Veliki problem predstavlja i smanjena količina kiseonika i povećana kiselost u okeanima, što ima direktan uticaj na podvodni živi svet. Time se populacija mnogih vrsta morskog sveta smanjuje, kao i sama sposobnost za preživljavanjem.

Naučnici nisu u potpunosti pesimistični kada je reč o porastu temperature u okeanima. Smatraju da se može očekivati kontinuirano povećanje temperature okeana, čak i ukoliko rast globalne temperatura uspe da se zadrži ispod 2 stepena Celzijusa. Ipak, ukoliko se na globalnom planu redukuje zagađenje, odnosno smanje emisije štetnih gasova, može da se utiče na zaustavljanje daljeg zagrevanja okeana.

Jelena Cvetić